Изложба слика Сретка Дивљана

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА

ГАЛЕРИЈА КЦ-а: велики хол
Четвртак, 10. новембар 2022. у 19.00 часова
улаз слoбодан

ИЗЛОЖБА СЛИКА СРЕТКА ДИВЉАНА

Сретко Дивљан је рођен 1. јануара 1946. године у Новој Пазови. Факултет за ликовне уметности завршио у Београду 1973. године. Магистрирао на истом факултету 1975. године.Члан је УЛУС-а од 1974. године. Излагао је на око 100 колективних изложби од којих му је најдражи београдски Октобарски салон. Остварио је и преко 50 самосталних изложби у земљи и иностранству.

Сретко Дивљан је сликар који као и велики Француз не може без сликања, ни дан (Пол Сезан). Наш сликар из Јагодине, сем те пасије сликања има и других особина за поређење али ни то није важно. Дивљан има другачије погледе на сликаство што је и разумљиво јер живи у другом времену и ростору. Слике које су изложене новијег су датума али су у духу поетике и естетике коју ствара од завршерка Академије, истражујући унутарање и спољашње границе те поетике. Ако пажљивије загледате та платна, углавном великих димензија, која су пред вама, запљусну ће вас јарке, светле боје и често енигматични садржаји који се помаљају из тог колорита или су на њему уцртани. На сликама пулсира много предмета, животиња и облика саображених у целину која сведочи о поетским и естетским тежњама аутора. Птице и животиње чине заједно са људским бићима иконогравски комплекс којим сликар изражава свој свет. 

Kако то он чини? Процес стварања уметника је скоро недокучив јер процес од главе до руке има мистериозну путању. Слика је зато отворено дело које ми различито видимо и доживљавамо. Сликарство, вели Марло, иде ка обједињавању низа вештина а томе, рекао бих, треба додати и низ феномена који се могу видети и на делима изложеним овде. Дивљан је сликар свог времена коме даје универзално значење и не заборављајући сликаре из прошлости, како би то рекао сликар из Екса „да сликари не треба да замене прошлост већ само да јој додају нову карику“. 

Што је, чини нам се, идеал Сретка Дивљана да у грађевину коју зовемо српско сликсрство на размеђу векова дода једну циглу.

Он је апсолутно суверен у обради бића која га окружују. Слике зраче бојом необичног оптимизма и вере у бољу будућност. Парадигма таквог става, по мом схватању, видљив је у слици Снага и нежност, Све у свему, Иконографија, Поетика и естетика коју је годинама стварао део су оргиналног стила који неки још зову Дивљанизам.

Живадин Митровић