Мала дворана 19.00 часова
Цена улазнице: 300 динара
Мала дворана 21.00 часова
Цена улазнице: 300 динара
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
петак, 28. април 2023. године
Велика дворана у 20.00 часова
Цена улазнице: 800 динара
организатор: Завичајни музеј Рума
место дешавања: велики хол Културног центра „Брана Црнчевић“ у РумиИзложба
РУМСКИ НОВИНСКИ ОГЛАСИ У ПРОШЛОСТИ
У понедељак, 10. априла у 19 часова отварање изложбе "Румски новински огласи у прошлости". Аутор изложбе је Ђорђе Бошковић, музејски саветник, историчар. Изложба ће бити одржана у Холу Културног центра "Брана Црнчевић" у Руми и биће отворена до 24. априла 2023. године.
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
велики хол
среда 5. април 2023. у 20 часова
улаз слoбодан
Милош Зубац и Милан Кораћ новосадски су кантаутори који потписују заједничке албуме Спектакл (2014) и Сербиа (2019).
Милош је годинама водио дружину Пркос Друмски, а Милан је фронтмен једног од најбољих српских блуз-рок састава Шинобуси. Обојица су чланови јужнословенског колектива Нови Одметници. Наступали су као тандем у Србији, Словенији и Италији. Уз своје стихове, Милош и Милан воле да певају поезију наших великих песника попут Владислава Петковића Диса, Милоша Црњанског, Мирослава Антића и Милована Данојлића.
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
четвртак, 13. април 2023. године
Велика дворана у 20.00 часова
Цена улазнице: 1000 динара
О представи:
Жизела, најпоетичнији балет епохе романтизма, познат и под називом Виле, стални је предмет истраживања и анализа које имају за циљ да одговоре на питање у чему је тајна бесмртности и ванвременскe димензијe овог, истинског бисера белог балета. Један од разлога, вероватно се крије у фантастичној музици композитора Адолфа Адама који је и сам наглашавао своју амбицију да музика коју ствара за сценска извођења буде јасна и занимљива публици. Инспирисан једноставним, али прецизним либретом, створио је музику, лаку, допадљиву, звучне, али ненаметљиве оркестрације. У потрази за сижеом либрета, књижевник Теофил Готје главни мотив налази у песми Виктора Игоа Fantomes, као и старој рајнској легенди коју је обрадио немачки песник Хајнрих Хајне у свом делу De L`Allemagne. Познато је и да је Хајне био веома инспирисан српском народном поезијом, а управо словенска легенда говори о девојкама које, уколико умру на дан свог венчања, постају виле, прозрачна, бестелесна бића. Оне устају из својих гробова, и свакога, ко их у том тренутку угледа, увлаче у екстатичну игру до изнемоглости и, коначно, смрти.
Народно позориште Београд
Режија: Ирена Поповић
Играју:
Нела Михаиловић
Сузана Лукић
Предраг Милетић
Вања Милачић
Павле Јеринић
Бојана Стефановић
Драгана Варагић...
Певају:
Тамара Митровић
Искра Сретовић
Марко Костић
О представи:
У музици коју сам компоновала за "Децу" покушала сам да пронађем боју колективног гласа, тј. Милениног бића. Комплексност Миленине поезије и њена слојевитост су ми дали простор да тај колективни глас може бити и оперски, и обичан, да може бити и детињи и да може бити савршен у својој несавршеној боји. Гласови у представи су јединствени спој неспојивог и чини ми се да самим тим добијамо један надглас који плови кроз просторе и напросто одбија да буде дефинисан и ухваћен у замку класичне анализе. Миленина деца су слаба људска деца, покварена, уплакана, бесна, тетурава, дрхтава, скакутава, помамљена, омамљена, потуљена и сви хоће све... Вриштава људска деца...