ИЗЛОЖБА „КУЛТУРА ВЕЧНОГ УЧИТЕЉА КОНФУЧИЈА“

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

Главна 182, Рума
среда 14. мај 2025. у 19 часова
улаз слободан

ИЗЛОЖБА 

„КУЛТУРА ВЕЧНОГ УЧИТЕЉА КОНФУЧИЈА“

Завичајни музеј Рума, у сарадњи са Кинеским културним центром у Београду и Покрајинским секретаријатом за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, има част да Вас позове на свечано отварање изложбе „Култура вечног учитеља Конфучија“, које ће се одржати у среду, 14. маја 2025. године у 19 часова у сали легата Миливоја Николајевића.

Изложба представља дубинско истраживање мисли Конфучија и богатог културног наслеђа које је проистекло из његовог учења. Као један од највећих мислилаца и просветитеља древне Кине, Конфучије је оставио дубок траг не само у кинеској, већ и у светској историји.

Кроз интерактиван приказ културних реликвија, класичних текстова и мултимедијалног садржаја, изложба на живописан начин осветљава живот Конфучија, његову образовну филозофију и допринос кинеској култури. Поставка обухвата драгоцене старе књиге и рукописе, ритуалне предмете, статуу, као и савремена тумачења његових идеја, водећи посетиоце на путовање кроз време и простор, откривајући ширину и дубину његове мисли.

Изложба не само да промовише дух Конфучија, већ пружа снажну инспирацију за савремено друштво. Ово је изузетна прилика за дијалог са древном мудрошћу и дубље разумевање лепоте традиционалне културе, намењена свима који се интересују за историју, филозофију и културу.

Изложба ПРЕТКЕ НАМ УЗВИСИ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Главна 182, Рума
среда 16. април 2025. у 19 часова
улаз слободан

Изложба 

ПРЕТКЕ НАМ УЗВИСИ

Завичајни музеј Рума и Градски музеј Бечеј позивају вас у среду 16. априла у 19 часова у сали легата Миливоја Николајевића на отварање археолошке изложбе под називом „Претке нам узвиси”.

Изложба обухвата вредне археолошке предмете са територије општине Бечеј из периода раног средњег века, са фокусом на време доласка Мађара на ове просторе. Аутор изложбе је Рашко Рамадански, кустос археолог Градског музеја Бечеј.

Посетиоци ће имати прилику да виде: оружје и коњску опрему, накит и делове народне ношње, женски скелет из доба досељавања Мађара и стручну реконструкцију њеног лица, као и бројне друге изузетне налазе из археолошких збирки Градског музеја Бечеј.

Дођите да кроз археолошке предмете завирите у свет раног средњег века и упознате се са наслеђем предака који су обликовали историју ових простора.

Изложба ће бити отворена до 10. маја 2025. године.

ИЗЛОЖБА КИНЕСКЕ КАЛИГРАФИЈЕ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

Главна 182, Рума
четвртак 27. март 2025. у 18 часова
улаз слободан

ИЗЛОЖБА КИНЕСКЕ КАЛИГРАФИЈЕ

Завичајни музеј Рума и Друштво за кинеску културу и традицију позивају вас на свечано отварање изложбе кинеске калиграфије у четвртак, 27. марта, у 18:00 часова.

Аутор изложбе је један од најистакнутијих монаха даоизма и таи ђи ћуана са планине Вуданг у кинеској провинцији Хубеј, а публика ће имати прилику да види радове са најпознатијим калиграфским и литерарним изрекама.

Отварање изложбе употпуниће демонстрација таи ђи ћуана коју ће извести вежбачи из Србије и Енглеске, док ће посетиоци моћи да уживају у укусу чувеног зеленог чаја Лонг Ђинг из провинције Џеђијанг, припремљеног у духу кинеске традиције.

Током викенда 29. и 30. марта, биће одржан и међународни семинар Вуданг таи ђи ћуана. У оквиру пратећег програма, у понедељак, 31. марта, од 10:00 до 12:00 часова, биће организована бесплатна радионица калиграфије за све који желе да сазнају више или да се и сами опробају у овом древном умећу. О пратећим програмима изложбе бићете детаљније обавештени на самом отварању.

Изложба „Наша суграђанка краљица Драга: између славе и анатеме“

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

Главна 182, Рума
петак 14. фебруар 2025. у 18 часова
улаз слободан

Изложба 

„Наша суграђанка краљица Драга: између славе и анатеме“

Живот лепе и начитане Рудничанке која рано ступа у брак повинујући се очевој вољи на уштрб девојачких снова, рано постаје удовица и после смрти родитеља преузима бригу над млађим сестрама и браћом, добија нове токове ступањем у службу краљице Наталије. Наклоност и љубав младог српског краља била је својеврсна компензација за превремене животне недаће. Тренутно задовољство краљевског живота, окончано је крвавим крајем који је уједно означио и крај епохе Обреновића. Такав живот, или бар један од његових сегмената, више је него подесан да се преточи на целулоидну траку, роман или изложбу.

Музеј рудничко-таковског краја, посветио је пажњу знаменитој суграђанки, унуци Николе Милићевића Луњевице, образованој а скрајнутој краљици Драги, која је променила српску историјску сцену. Као неми посматрачи историје, наш задатак је као и увек да представимо чињенице, а то су овог пута поставком учинили виши кустоси Ана Ранковић и Александар Марушић, представивши пре свега тужан историјски моменат Мајског преврата али не заборавивши све оно због чега је Драга Обреновић – наша суграђанка краљица Драга.

Ова репрезентативна поставка коју прати богат изложбени каталог ће бити отворена у петак 14. фебруара у 18 сати у ..., а посетиоцима ће бити доступна до 24. марта 2025. године. Позивамо вас да заједно са нама изградите и сачувате сећање на краљицу Драгу Обреновић, чедо рудничко-таковског краја!

Захваљујемо се др Ани Столић, господину Дејану Вукелићу, Сиголен Франш д`Епере Вујић, Стојану Брзаку, као и многобројним установама културе, науке и просвете, који су несебичном помоћи допринели да поставка о краљици Драги на најбољи начин сагледа чињенице и представи њен живот.

Изложба ПРИРОДА У СКУЛПТУРИ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

Главна 182, Рума
уторак 24. децембар 2024. у 18 часова
улаз слободан

Изложба 

ПРИРОДА У СКУЛПТУРИ

Свечано отварање изложбе „Природа у скулптури“, посвећене делу чувене српске вајарке Дринке Радовановић одржаће се у уторак, 24. децембра 2024. године у 18 часова, у сали легата Миливоја Николајевића. Изложба ће бити отворена до 13. јануара 2025. године.

Дринка Радовановић (Страгари код Крагујевца, 1941 — Београд, 2. јул 2022) била је једна од најзначајнијих српских вајарки. Њена љубав према скулптури јавила се још у детињству. Била је ђак познатог вајара Матије Вуковића и члан Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) од 1979. године.

Својим талентом и упорношћу, оставила је богат и разноврстан уметнички опус: монументалне јавне споменике, рељефе, плакете, попрсја и фигуре. Њен рад је био излаган у Србији и широм света, а дела се налазе у најзначајнијим институцијама, укључујући Народни музеј, Историјски музеј и Етнографски музеј у Србији, али и у иностранству — од Париза и Москве до Њујорка и Светог Стефана. Њена дела, попут споменика Карађорђу у Марићевића јарузи, Николи Тесли на београдском аеродрому и Михајлу Пупину на Универзитету Колумбија, данас су симболи културне баштине Србије.

Дринка Радовановић је посебну пажњу посветила скулптурама из света животиња, кроз које је спајала снагу природе и уметности. Изложба „Природа у скулптури“ обухвата одабране радове Дринке Радовановић, пружајући увид у њен јединствени приступ уметности и непоколебљиву посвећеност природи као инспирацији.

Организатори изложбе су Фондација „Дринка Радовановић“ и Завичајни музеј Рума, уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Oтварање самосталне изложбе слика „СУНЦЕ ПРОБУЂЕНО“ уметнице Мирјане Зечевић

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
ГЛАВНА 182, Рума
понедељак 9. децембар 2024. у 17 часова
улаз слободан

ИЗЛОЖБА
СУНЦЕ ПРОБУЂЕНО

Свечано отварање изложбе уметнице Мирјане Зечевић, под називом „Сунце пробуђено“, у понедељак, 9. децембра, са почетком у 17 часова, у сали Легата Миливоја Николајевића у Завичајном музеју Рума.Ову изложбу организују Српско-јапанско удружење „АРТ“ и Завичајни музеј Рума у част српско-јапанског пријатељства и рођендана мајке јапанског цара, Њеног Величанства Мичико.

Уметница Мирјана Зечевић, рођена у Врбасу, дипломирала је историју у Новом Саду, док се сликарством бави од раног детињства. Њен разнолик опус обухвата технике као што су уље на платну, акрил, пастел, акварел, оловка, туш и мултимедију. Учесник је многобројних колективних изложби широм земље. Кроз сликарство уметница претвара своју машту у опипљиву реалност.

Изложба ЛИЦА- портрети

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
ГЛАВНА 182, Рума
среда 27. новембар 2024. у 18 часова
улаз слободан

Изложба 

ЛИЦА- портрети

дигиталне графике и скулптуре

Изложба „ЛИЦА – портрети“, уметница Марине Моне и Ане Мариновић, биће отворена у среду, 27. новембра у 18 часова, у сали легата Миливоја Николајевића.

Портрети као огледала најдубљих осећања и људских особина, са истанчаном емотивношћу представљају једну уметничку причу двеју уметница, које кроз своје радове илуструју физичка и духовна стања људи у садашњем тренутку, али и реакцију на многа питања, од личних до друштвених, представљајући своју уметност кроз различите перцепције.

Својеврсност изложбе лежи и у споју традиционалних ликовних техника и нових дигиталних медија.

Марина Моне, рођена у Београду, дипломирала је на Факултету примењених уметности и дизајна. Аутор је бројних самосталних и ауторских пројеката. Њени уметнички радови изведени су у керамици, скулптури, графичком дизајну и mixed media. Чланица је УЛУПУДС-а и оснивач Арт студија Марина Моне који едукује децу и омладину у области уметности.

Марина Моне публици ће представити своје скулптуре изведене у техници каменина – техници уметничке керамике печене на 1260 С, затим у патинираној теракоти и комбинованој техници. Дводимензионалне радове представиће у области дигиталне графике.

Ана Мариновић из Београда, дипломирала је на Вишој школи ликовних и примењених уметности и Факултету примењених уметности, као и на ITA академији. Активни је члан УЛУПУДС-а и добитница бројних награда за стваралаштво у графичком дизајну. Учествовала је на преко 300 колективних и 10 самосталних изложби. Оснивач је удружења „Креативна фабрика“ и са Марином Моне основала је заједнички атеље МА.

Ана Мариновић, своје портрете извела је у техници дигиталне графике и комбинованој техници. Цртежи и дигиталне графике, аутопортрети и портрети жена, рађени оловком на папиру, израз су унутрашњег стања уметнице у датом тренутку. Ови цртежи су уметници даље послужили као скице за израду дигиталних графика.

Кроз различите епохе до данас портрет у уметности је постојао кроз различите ликовне изразе, а на овој изложби откривамо нове погледе кроз оквир већ тако давно познате теме.

Изложба БЕСКОНАЧНИ ПРЕДЕЛИ ДОЖИВЉЕНОГ

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
ГАЛЕРИЈА КЦ-а: велики хол
Петак, 25. октобар 2024. у 19.00 часова
Улаз слободан

Изложба слика Милијане Јуце Јовановић

БЕСКОНАЧНИ ПРЕДЕЛИ ДОЖИВЉЕНОГ

Рођена је 1944. године у селу Оглађеновац код Ваљева. Завршила је историју уметности на Филозофском факултету у Београду и сликарство (ликовни смер) на Вишој педагошкој школи у истом граду. Године 1990. примљена је у чланство УЛУВ-а, а 1997. године постаје и члан УЛУС-а. Учесник је великог броја изложби у земљи и иностранству, од којих треба издвојити самосталне изложбе у Југословенском културном центру у Паризу (2000.), у галерији West Kunst у Франкфурту (2017.) и у Српском културном центру у Будимпешти (2018.). Учесник је преко 100 сликарских колонија у земљи и ван ње. Најзначајније су Бујaк (Мађарска), Монастир (Тунис), Пиран (Словенија), Велика Хоча, Штрпце, Магнохром Краљево, манастир Раваница код Ћуприје, Гаџин Хан, Бачка Топола... Учесник је преко 50 хуманитарних акција. Слике Милијане Јовановић су, осим на нашим просторима, нашле место у многим приватним колекцијама у иностранству: Француска, Италија, Норвешка, Америка, Канада, Аустралија, Тунис, Мађарска и др. Добитник је две откупне награде Галерије "Лазар Возаревић" у Сремској Митровица и више похвала. Као професор ликовне културе у основној школи „Вељко Дугошевић“ добила је Октобарску награду града Руме 1990. године. У свом завичају је 2019. године отварила Легат слика. Живи и ради у Руми.

Текст о изложби

" Уврежено је мишљење да се у сваком историчару уметности крије потајни сликар. Неки од њих, не зна се из којих разлога, никад не развију тај порив, али има и оних који су, паралелно са позивом којим су се, стицајем околности бавили, неговали и, каткад, на најбољи начин однеговали свој таленат, често до особних постигнућа. У то нас уверевају бројни примери из даље и ближе прошлости. Том кругу ликовних делатника треба приписати име Милијане Јовановић – Јуце, која је, поред Више педагошке школе, завршила Историју уметности, што јој је помогло да делотворно проникне у тајновите просторе ликовног творења Када је реч о ранијим прилозима, који су део изложбе, треба се намах осврнути на тематски круг њених интересовања. У тадашњим радовима се олако увиђа инспиративно полазиште. Пажљивија анализа открива да, окосница њеногделања, почива на мотивима, које налази у природном окружењу, што их запажа у домену флоре и фауне. Наредни део радова Милијане Јовановић је оплемењен другим и другачијим садржајима. Домен интересовања се проширио на мање знану технику, коју је применила, на пастел. Потоње радове одликује уравнотежена композициона схема. Прате их складна ритмичка пулсирања, прожета осетљивим, крајње истанчаним бојеним ткањем. Наглашена поетска визија, наткоја се може сматрати императивом њеног стваралачког уверења, потом особита звуковност бојених вибрација, упућују на крајњу посвећеност и опсег прегнућа, којим је пажња уметнице усмерена ка успостављању компактне пластичне антиципације. То су биле, и остале основне одреднице ликовног говора Милијане Јовановић, о чему сведоче показана дела, која одају обележје аутономног, целисходно уобличеног израза.”

Здравко Вучинић

Документарна изложба РУМСКИМ УЛИЦАМА 1941-44

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
ГЛАВНА 182, Рума
субота 26. октобар 2024. у 19 часова
улаз слободан

Документарна изложба 

РУМСКИМ УЛИЦАМА 1941-44

Свечано отварање документарне изложбе "Румским улицама 1941-44," које ће се одржати у суботу, 26. октобра 2024. године са почетком у 19 часова у сали Легата Миливоја Николајевића. Ауторка изложбе је Снежана Јанковић, в.д. помоћника покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, сектор за културно наслеђе.

Поводом обележавања 80-годишњице ослобођења Руме у Другом светском рату, Завичајни музеј Рума кроз изложбу "Румским улицама 1941-44." представља вредне документе из свог фонда.

Изложба не само да оживљава ратне године, већ кроз аутентичне документе и сведочанства пружа снажан емотивни доживљај, подсећајући нас на важност сећања. Ови вредни историјски извори, сачувани од заборава, омогућавају нам да разумемо тешкоће и сложеност ратних времена.

ИЗЛОЖБА СЛИКА МАРЈАНА КЛЕВЕРНИЋА

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА

ГАЛЕРИЈА КЦ-а: велики хол

Петак, 11. октобар 2024. у 19.00 часова

Улаз је слободан

ИЗЛОЖБА СЛИКА МАРЈАНА КЛЕВЕРНИЋА

Маријан Клевернић је рођен у Руми. Сликарством се бави читавог живота, од најранијег детињства. Оснивањем Удружења Ликовних Стваралаца - Рума, постаје њихов члан и излаже преко педесет пута на заједничким изложбама. Самостално је излагао 1997. године у Галерији Културног Центра "Брана Црнчевић" Рума. Добитник је бројних награда и признања.

"Сликарски опус Маријана Клевернића обилује наглим заокретима и променама који показују снагу да се не задржи на постигнутим резултатима већ да трага даље и дубље за исконским вредностима стваралаштва. Тешко је одгонетнути тај животни лавиринт који уметник мора да прође да би пронашао слободан простор где ће градити свој оригинални свет, своју уметност. Његово полазиште је природа али својим сликарским поступком он је потчињава геометрији али не да би је упростио већ да би је свео на меру суштинске сагледивости. Облике разграничава изломљеном црном линијом чија линеарност пулсира разноврсним ритмовима. Тако сажете фигуре доминирају позадином али се и преплићу са њом и згушњавају у композицијски вишезначни чвор који гледалац треба да размрси својим умом а не пуким препознавањем мотива слике. Такав приступ стварности кореспондира са апсурдима савременог света. Боје на његовим сликама су чисте а површине глатке тако да слика делује експресивно, зрачи унутрањом снагом доноси обиље емоција потиснутих духом времена у коме живимо. Уметник сажима време, простор и фрагменте стварности у сновиђења која као вулканска ерупција подсвесног стварају слике које се попут печата утискују у наш ум. Свака његова слика представља, на најбољи начин, мистичну раван постојања".

Љиљана Војводић, вајарка

Изложба ПЕТЉА ПО ПЕТЉА, УСПОМЕНА- КУКИЧАЊЕ (ХЕКЛАЊЕ)

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

ГЛАВНА 182, Рума
петак 4. октобар 2024. у 19 часова
улаз слободан

Изложба 

ПЕТЉА ПО ПЕТЉА, УСПОМЕНА- КУКИЧАЊЕ (ХЕКЛАЊЕ)

Свечано отварање изложбе "Петља по петља, успомена - Кукичање (хеклање)" ће се одржати у петак, 4. октобра 2024. године са почетком у 19 часова у сали легата Миливоја Николајевића. Ауторка изложбе је Александра Јовановић, етнолог-антрополог из Народног музеја Шабац.

На изложби ће бити представљени предмети из Етнолошке збирке Народног музеја у Шапцу, као и из Етнолошке збирке Завичајног музеја Рума. Кроз ову изложбу, посетиоци ће имати прилику да се упознају са техником кукичања (хеклања), које подразумева преплитање нити кукицом у циљу израде украсних и одевних предмета. Ова техника је постала популарна у Европи током 19. века, а убрзо је нашла своје место и у нашим крајевима, где је остала у употреби све до средине 20. века.

Жене у Србији су велики део свог времена посвећивале изради текстилних предмета за домаћинство и породицу, користећи конопљу, лан и вуну, које су саме прерађивале. Кукичање чипке коришћено је за украшавање одевних предмета, док су девојчице од малих ногу училе ову технику као део припрема за удају и стварање девојачке спреме. У градској средини, декоративни предмети попут столњака, миљеа, завеса и постељине често су били инспирисани женским часописима који су доносили нове идеје и узорке.

Посетиоци изложбе ће имати прилику да виде разноврсне текстилне предмете, одевне и декоративне, који сведоче о богатом наслеђу ручног рада и његовој важној улози у култури и свакодневном животу у прошлости.

Изложба ликовних радова полазника Сликарске радионице „Леонардо“

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

ГЛАВНА 182, Рума
четвртак 19. септембар 2024. у 19 часова
улаз слободан

ИЗЛОЖБА ЛИКОВНИХ РАДОВА ПОЛАЗНИКА 

СЛИКАРСКЕ РАДИОНИЦЕ „ЛЕОНАРДО“ 

Свечано отварање изложбе ликовних радова полазника Сликарске радионице „Леонардо“ из Руме  биће отворена у четвртак, 19. септембра у 19 часова, у сали Легата Миливоја Николајевића.

Сликарска радионица „Леонардо“ основана је у септембру 2018. године у оквиру Удружења ликовних стваралаца Рума. Од свог оснивања окупља велики број талентоване деце која кроз учење разноврсних цртачких техника добијају прилику да у потпуности искажу свој потенцијал. Радионицу води сликар Драган Петровић Дебиш, уз подршку сарадница Љиљане Раковић, наставнице у пензији, Вере Стојаковић, академске сликарке и Маријане Стакић, струковне васпитачице.

Ово је њихова трећа самостална изложба на којој ће бити представљени радови више од 70 полазника који тренутно похађају радионицу.

Придружите нам се у четвртак, 19. септембра у 19 часова, како бисмо заједно подржали младе уметнике и уживали у њиховим радовима!

Отварање уметничке изложбе аутора Стефана Ковачића

 ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

ГЛАВНА 182, Рума
уторак 2. јули 2024. 19 часова
улаз слободан

УМЕТНИЧКА ИЗЛОЖБА

СТЕФАН КОВАЧИЋ

Завичајни музеј Рума, у оквиру Румског културног лета, организује уметничку изложбу аутора Стафана Ковачића из Сремске Митровице. Изложба ће бити отворена у уторак, 2. јула у 19 часова.

Уметников рад обилује снажном експресијом и бави се актуелним темама савременог света. У временима турбуленција, пандемија и ратних збивања, његово стваралаштво истражује питање појединца и његовог места у савременој цивилизацији. На изложби ће бити приказано тридесетак радова у дисциплинама слике, цртежа и скулптуре, који обухватају целокупни опус аутора.

Ова дела припадају естетици поп арта и уметности графита, која у једној усковитланој и експресивној форми нуди свежину и непосредност уличне уметности. Стефан Ковачић користи поједностављен језик и сиров колорит како би пренео снажне поруке о умрежености савременог света и путоказима избављења у комуникационом хаосу.

Изложба ће бити отворена до 16. јула.

РУМСКИ ЛИКОВНИ САЛОН

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
ГАЛЕРИЈА КЦ-а: велики хол
Петак, 19. јануар 2024. у 19.00 часова
Улаз је слободан

РУМСКИ ЛИКОВНИ САЛОН

Поштовани ствараоци,

услед неодложних, бројних и обимних радова који су се готово до краја године изводили на неколико различитих места у установи Културни центар "Брана Црнчевић", а све из потребе и намере да се створе што оптималнији, бољи, квалитетнији и професионалнији услови за рад и реализацију свих културних садржаја, нисмо били у могућности да на самом крају године одржимо традиционални Румски Ликовни Салон. Како су се сада стекли неопходни услови, директорица установе и Савет галерије донели су одлуку да се Румски Ликовни Салон за 2023. годину одржи ове године у јануару месецу.

Заинтересовани аутори треба да доставе највише два рада која су настала током прошле године у службене просторије Културног центра до 16. јануара 2024. године. Ствараоци имају потпуну уметничку слободу у избору теме и мотива, а заступљене су све уметничке форме: слике, скулптуре, цртежи, фотографије, дигитални радови, инсталације, стрипови, костими, видео радови.

Селектор салона ће извршити одабир приспелих радова, док ће трочлани жири одабрати најбоља три рада и доделити похвале, а уметник који освоји прво место имаће право да организује самосталну изложбу у току наредне године.

Жири салона: :

Јовица Јоле Панић, сликар

Мирослав Мунижаба, сликар

Марко Еремић, фотограф

Победници румског ликовног салона:

Дуња Јунг – прва награда

Мира Косановић – друга награда

Јелена Бодрожић – трећа награда

Похваљени аутори:

Вера Ђурковић, Катарина Дрљан, Ђани Бардоти

ЖИРИ САЛОНА ПОСЕБНО ПОХВАЉУЈЕ НАЈМЛАЂЕ УЧЕСНИКЕ САЛОНА:

Хариса Бастонија и Јовану Савић

Учесници који су прошли на селекцији: 58 излагача

Јасмина Мишељић, Винка Давидовић, Мирослав Мунижаба, Јован Савић, Биљана Николић, Штефица Радованов, Вера Ђурковић, Јадранка Димитријевић, Хелмут Степан, Боса Степан, Ђани Бардоти, Жељко Радић, Јована Савић, Златан Жорж Томић, Паја Раковић, Марија Зец, Љиљана Летић, Милан Манић, Јована Пантош Нешковић, Милијана Јуца Јовановић, Стефан Анчевски, Јадранка Лилић, Предраг Пеђа Јововић, Слађана Тутић, Боба Чавић, Иван Цајзлов, Рафаел Мартинс, Драган Дебиш Петровић, Далиборка Лазаревић, Радмила Јеремић Ћурчин, Љиљана Стевановић, Катарина Дрљан, Катарина Браунштајн, Мира Косановић, Маја Ћук, Љиљана Војводић, Душан Чавић, Игор Дешић, Алекса Гајић, Вук Попадић, Андреј Аврамовић, Маихаило Арсеновић, Петар Тасић, Исидора Церовац, Петар Вакић, Павле Грубишић, Сања Суба, Маријана Пејкић, Харис Бастони, Маша Ђуришић, Дејан Делић, Алекса Суба, Јаков Јанић, Марко Еремић, Јелена Бодрожић, Јовица Јоле Панић, Милијана Миликшић, Бранислав Црвенковић

ИЗЛОЖБА ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ "БОРКОВАЦ 2023"

организатор: Завичајни музеј Рума

место дешавања: велики хол Културног центра „Брана Црнчевић“ у Руми
Уторак. 26. децембар 2023. у 19. часова
улаз слoбодан

Изложба радова 

49. КОЛОНИЈЕ "БОРКОВАЦ"

Oтварање изложбе радова са 49. Ликовнe колонијe “Борковац”, биће одржано у Холу Културног центра “Брана Црнчевић” у Руми, у уторак, 26. децембра, са почетком од 19 часова.

Овогодишња ликовна колонија издваја се својом особеношћу, фокусирајући се на област графичког дизајна. На изложби ће бити представљене уметничке графике, настале током радног дела колоније, који је одржан од 28. августа до 2. септембра ове године у излетишту Борковац.

Осам талентованих уметника из Београда, Новог Сада и Руме преточило је своју креативност у дела користећи компјутерске програме и опрему. Аутори који ће представити своје радове су: Марина Моне, Ана Мариновић, Снежана Стефановић, Драгана Купрешанин, Сања Жигић, Константинос Петровић, Божо Иванковић и Жељко Радић.

Ликовна колонија “Борковац” има дугу традицију, будући да се одржава од 1968. године. Покренута је иницијативом локалне управе преко тадашње Културно просветне заједнице, уз делимично учешће Музеја у њеној реализацији. Од 1995. године, Завичајни музеј Рума преузео је целокупну организацију ове манифестације.

Изложба ће бити отворена до 10. јануара 2024. године.

Изложба ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СТАНОВНИШТВА СРЕМА У АКЦИЈИ ВИКТОРА ТОМИЋА 1942. ГОДИНЕ

организатор: Завичајни музеј Рума
место дешавања: велики хол Културног центра „Брана Црнчевић“ у Руми
уторак, 24. октобар 2023. 19 часова

Изложба

ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СТАНОВНИШТВА СРЕМА 

У АКЦИЈИ ВИКТОРА ТОМИЋА 1942. ГОДИНЕ

У уторак, 24. октобра, у Холу културног центра „Брана Црнчевић“ у Руми, отварање изложбе „Осамдесет година од страдања становништва Срема у акцији Виктора Томића 1942. године – место страдања Спомен гробље“ ауторке историчарке Горане Лемајић. Приређивач изложбе је СУБНОР Месне заједнице Лаћарак уз подршку Историјског архива „Срем“.

Изложба фотографија и документарне грађе негује културу сећања на страдања становништва Срема за време Другог светског рата.

Ауторка напомиње да је по броју страдалих у Другом светском рату у Србији, мали пркосни и поносни Срем поднео највеће жртве. Такође, она је изразила и жељу приређивача да ову изложбу погледа што већи број људи, јер ће се на овај начин и млађи нараштаји више упознати са трагичним догађајима те страшне, ратне 1942. у Срему, а памћењем и помињањем ћемо одати почаст свим невино страдалим.

ИЗЛОЖБА СЛИКА ВИНКE ДАВИДОВИЋ

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА

ГАЛЕРИЈА КЦ-а: велики хол

Петак, 22. септембар 2023. у 19.00 часова

Улаз је слободан

Изложба слика

ВИНКА ДАВИДОВИЋ

Винка Давидовић, рођена је 1942. у Каштел Штафилићу код Сплита. Школу за Примењену уметност (графика, дизајн) и Педагошку Академију (ликовна уметност) завршила је у Сплиту. 

Овом изложбом представљам свој дугогодишњи рад кроз слике које су, то што јесу, надахнуте различитим техникама и материјалима (акрил, акварел, енкаустика, колаж, фреско, елбраш, комбинована техника... ).Наиме, то су енергије које нису увек јасне, али константно теже за својим одушком.

Изложба је отворена до 5. октобра

Изложба ТРАДИЦИЈА ВАШАРА У СРБИЈИ

организатор: Завичајни музеј Рума
место дешавања: велики хол Културног центра „Брана Црнчевић“ у Руми
недеља, 3. септембар 2023. 19 часова

Изложба 

ТРАДИЦИЈА ВАШАРА У СРБИЈИ

Изложба приказује репродуковане фотографије, писану и аудио-визуелну грађу из фондова Етнографског музеја у Београду, Музеја Војводине, Народних музеја: Шумадије, Зрењанина, Ваљева, Зајечара, Крајине, Крушевца, Краљева, Чачка, Шапца, Панчева, Параћина, као и Музеја Старо село Сирогојно, Завичајног музеја у Књажевцу, Завичајног музеја Рума, Историјских архива „Тимочка крајина“ и у Панчеву, Музеја Понишавља у Пироту и Музеја „Рас“ у Новом Пазару. Такође, и фотографије из приватне колекције Душана Динића из Неготина и из електронских извора.

Координатор изложбе, виши кустос у Музеју града Новог Сада, Ивана Јовановић Гудурић, поводом изложбе „Традиција вашара у Србији“ назначава: „Током претходних деценија етнолози запослени у музејима су прикупили вредну грађу о најзначајнијим вашарима на нашим просторима, а многи то чине и данас, Ради се о архивалијама, фотографијама и видео записима насталим од средине 20. века до данашњих дана“, напомињући да је идеја обједињавање постојеће грађе уз приказивање најширој јавности, као и промоција заједничког рада етнолога ради презентације културног наслеђа.

Изложба је настала током 2022. године у продукцији етнолошке секције Музејског друштва Србије, уз подршку Министарства културе.

Изложба слика: ПУТОПИСИ

организатор: Завичајни музеј Рума
место дешавања: велики хол Културног центра „Брана Црнчевић“ у Руми
датум и време: петак 18. август 2023 у 19 часова
улаз слободан

Изложба слика

ПУТОПИСИ

аутор: Угљеша Цолић, академски сликар

Уметничка дела Угљеше Цолића кoмбинују културне симболе сa различитим бојама и масивним материјалима.

Уметник из Новог Сада сцијализово се за Фотографију, Вајарство и Сликарство.

До сада је имао 43 самосталне и преко 60 групних изложби. Учествовао је на преко четрдесет ликовних колонија у земљи и иностранству. Излагао у Француској, Немачкој, Русији, Италији, Турској, Мађарској, Босни и Херцеговини и широм Србије. 

Један је од оснивача и члан Удружења независних уметника Новог Сада од 2013. године. Од 2018. је члан Управног одбора Музеја савремене уметности Војводине у Новом Саду. 

Ради као професор струковних студија на Високој школи струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду.

Изложба "Манастир Манасија - шест деценија истраживања и заштите"

организатор: Завичајни музеј Рума

место дешавања: велики хол Културног центра „Брана Црнчевић“ у Руми
датум и време: понедељак 3. јул 2023 у 17.30 часова
улаз слободан

Изложба 

"Манастир Манасија - шест деценија истраживања и заштите"

У оквиру манифестације “Румско културно лето" Завичајни музеј Рума, Завичајни музеј Јагодина и Републички завод за заштиту споменика културе организују изложбу "Манастир Манасија - шест деценија истраживања и заштите".

Посетиоци ће моћи да виде изложбу посвећену археолошким истраживањима и конзерваторским радовима на новооткривеним објектима и фортификацији манастира Манасија. На изложби ће бити приказани предмети откривени током шест деценија истраживачких радова у Манасији. На изложби ће бити представљени покретни налази са археолошких истраживања и копије фресака које се чувају у територијално надлежном Завичајном музеју Јагодина, изложбу чине и информативни панои проистекли из документације Републичког завода за заштиту споменика културе у Београду.

Аутори изложбе су: Марин Брмболић, Драгољуб Тодоровић, Катарина Митић и Смиљана Додић.

Изложба ће бити отворена до 17. јула.