ИЗЛОЖБА ГРАФИКА: МАРИЈА ЗЕЦ

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
ВЕЛИКИ ХОЛ
петак 19. април 19 часова
улаз слободан

ИЗЛОЖБА ГРАФИКА

"АПСТРАХОВАЊЕ НАПУШТЕНОГ ПРОСТОРА"

МАРИЈА ЗЕЦ

Марија Зец је рођена 27.12.1990 године у Сремској Митровици. Основну школу завршила је у Руми, у којој живи и ради, док је Средњу школу за дизајн „Богдан Шупут“ у Новом Саду, завршила на смеру – ликовни техничар. Академију Уметности у Новом Саду уписала је 2011. године у класи професора Зорана Тодовића смер ликовна графика, а звање дипломирани уметник стекла је 2015 године. Мастер студије на смеру Цртање код ментора проф. Оливере Марић Недић, завршила је 2018 године. До сада је учествовала је на бројним изложбама цртежа, графика и фотографије. Иза себе има једну самосталну изложбу, Рад у процесу, „Простор између стварности”, Галерија Хол, Академија уметности,Нови Сад. Добитник је прве награде на конкурсу за фотографију Osservatorio Balcani e Caucaso, Rovereto, Италија. Учествовала је и на ликовној колонији "Елан, 2017" у Сомбору, "Апстраховање напуштеног простора".

Простор је оно што нас у техничком смислу ограничава, али нас у исто време може учинити слободним у нашој машти, а и у реалном свету, јер простор нема граница, њих управо ми сами постављамо нашим активностима или неактивностима, страховима, традиционализмима. Сваки простор оплемењен осећањима сигурности, топлине, задовољства и спокоја, доприноси ослобађању креативности и наша је оаза и мирна лука од свакодневне сурове реалности. Насупрот томе постоји напуштен простор, зарастао у густом шипражју на крају улице, у који нико не залази. Лежећи заборављен, чека сигурну пропаст. То је простор који је изгубио не само трку, него и јединство са временом. Борећи се са самоћом, у рушевинама, представља једино споменик и материјални доказ нечије неуспеле идеје, неистрајности и сагорелих очекивања. Сваки остављени и напуштени простор за мене је симбол изгубљених и угашених живота јер сваки тај простор може да усрећи и учини сигурним велики број људи, а самим тим и себе јер би му боравак људи вратио динамику, естетику и што је најважније живот. Апстраховање или геометризовање форме, у комбинацији са тамним тоновима, на неки начин представља подсвесну жеља да се изражавам графички. Након серије радова графика у техникама акватинте и бакрописа, на којима је представљен напуштен простор, уследио је нови циклус слика на платну.

Градила сам форму сличну начину грађења једне графике. Уместо плоче, киселине, калафонијума, то је заменило платно, четке, а све остало је исто. Грађење форме је урађено на исти начин, комбинацијом различитих сивих нијанси, различитих облика, оштрине, површине су добиле линије простора. На скоро свакомраду негде је „нада”, а негде је „понор”. Бела светлост или бели квадрат, као да се јавља да саопшти да ипак постоји нада, постоји спас у свом том сивилу. Истраживањем углова, перспективе објекта у самом простору, жеља да простор буде сведен из једног амбијента у геометризовану форму, стварају се нови простори.Техника којом изводим радове је углавном акрилним бојама на платну са бојом која светли у мраку Taika Glow. Бојом која светли, раду дајем новудимензију. На први поглед на мојим радовима се виде сведене површине. Када рад дође у контакт са мањим извором светлости, боја почиње да сија. Бојом која светли представила сам оне скривене нацрте линија, које извор светла даје или које само око тражи. Композиција се на раду гради у току самог цртања. Сагледавам реалну форму на коју се угледам, да би од ње настала измењена просторна реалност.