IZLOŽBA SLIKA MAJE ĐOKIĆ

KULTURNI CENTAR RUMA
VELIKI HOL
Petak 21. april u 19.00 časova
Ulaz slobodan

MAJA ĐOKIĆ

MAJA ĐOKIĆ, rođena 1971.godine u Beogradu. Diplomirala 1996. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstva u klasi profesora Milice Stevanović. Postdiplomske studije u klasi istog profesora završila 1999.godine.

Član je ULUS-a od 1997.godine.
Status slobodnog umetnika stekla je 2000.godine

Samostalne izložbe:
1997 - Galerija "Paleta",Beograd,
1999 - Norveška rezidencija, Beograd
1999 - Magistarska izložba, Galerija FLU, Beograd
2000 - Izlozi FLU, Beograd
2000 - Narodni muzej Kragujevac, Mali likovni salon
2000 - Dom revolucije, Prijepolje
2000 - Galerija Madam, Pančevo

Nagrade:
- 1995.god. OTKUPNA NAGRADA JIK BANKE,ZA MOZAIK
- 1997.god. RUGA NAGRADA PODUNAVSKE LIKOVNE KOLONIJE
- 2001.god. NAGRADA PODUNAVSKE LIKOVNE KOLONIJE
- 2002.god. NAGRADA ZA SLIKARSTVO,XX OKTOBARSKI SALON U KOVINU
- 2004.god.ART FESTIVAL MONASTIR-TUNIDS

Samostalno izlagala 18 puta.

Kolektivno učestvovala na preko 100 izložbi u zemlji i inostranstvu, kao i u radu mnogobrojnih likovnih kolonija.

tehnika: Ulje na platnu

KROVOVI
MAJE ĐOKIĆ MIHAJLOVIĆ

U umetničkom opusu Maje Đokić Mihajlović jasno se uočava kontinuitet razvoja njenih omiljenih motiva - specifičnih veduta gradova koje često sagledava i realizuje iz ptičije perspektive.

Glavni akteri ovih slikarski veoma  živih mizanscena su krovni pokrivači kuća, njihove senke, zidovi, poneko drvo. Koristeći se prednostima  uzbudljive geometrijske igre različitih površina i linearnih poteza uz znalačku upotrebu kolorita, Maja, poput veštih tkalja, lako uobličava skladne i veoma žive plastičke celine  koje plene dobrim ritmom i vrcavim koloritom.

Njeno umeće počiva na iskustvima najboljih slikarskih pokreta prethodnih generacija kao i na prirodno datom i odnegovanom estetskom ključu.

U poetskom smislu, simbolika krovova je poznata i jasna, ona je univerzalno asocijativna. Krovovi kuća razdvajaju nebo i zemlju, pokrivaju i štite naše životne prostore, pružajući nam osećaj sigurnog utočišta.

Ispod i ispred razigranih krovova Maje Đokić Mihajlović, posmatrač se oseća dobro, vedro, poletno i srećno.

Njeni krovovi nisu statični, oni su u temperamentnom  pokretu, poput najlepših letećih ćilima nežno bačenih preko naših staništa. Slike Maje Đokić Mihajlović u svakom trenutku isijavaju čistu i iskrenu radost koja jasno i direktno pronalazi naša čula. Ona nas trenutno osvajaju i po ko zna koji put potvrđuju staru izreku da se lepotom ne može spasiti svet, ali se i te kako može ulepšati.

Umetnica Maja Đokić Mihajlović doprinosi lepoti na svoj način, slikarski vešto i raskošno, mameći nas zavodljivo u prijatne lavirinte ovih dinamčkih struktura.

Uživajmo.

Ivona Rajačić Barandovski, istoričar umetnosti