четвртак, 10. октобар 2024.

60. ФЕСТИВАЛ МУЗИЧКИХ ДРУШТАВА ВОЈВОДИНЕ

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
Велика дворана у 19.00 часова
Субота и недеља, 19. и 20. октобар 2024. године
Улаз је слободан

60. ФЕСТИВАЛ МУЗИЧКИХ ДРУШТАВА ВОЈВОДИНЕ
ФЕСТИВАЛ ХОРОВА

Савез Уметничког стваралаштва аматера Војводине Нови Сад и Културни центар "Брана Црнчевић " Рума, организују 60. Фестивал музичких друштава Војводине

Од изузетне је важности очувати музичку манифестацију која у Руми траје више од пола века и која окупља најквалитетнија музичка друштва Војводине. Фестивал је манифестација којом се на најбољи начин презентује врхунско аматерско хорско стваралаштво и оркестарска музике у Војводини. 60. Фестивал музичких друштава Војводине, који је бијеналног карактера, обележће ове године најбољи војвођански хорови и оркестри озбиљне музике. Пројекат има за циљ да презентује најквалитетније и најбоље хорове и оркестре у покрајини, да популарише хорску и оркестарску музику, и да уједно очува традицију и богато културно наслеђе.

УЧЕСТВУЈУ:
Субота, 19. октобар у 19.00 часова

ЦПД „ВЕРА“ РУМА
ВГ „ПОЛИФОНИКА“ СРЕМСКА МИТРОВИЦА
ЖХ „FEMINA VOX“ СУБОТИЦА
ГРАДСКИ ХОР БЕЧЕЈ
КХ „PRO MUSICA“ СУБОТИЦА

Недеља, 20. октобар у 19.00 часовa

СПД РУМА
АНСАМБЛ „АРОДИСИ“ С. МИТРОВИЦА
ХОР „ПРЕПОДОБНИ РОМАН СЛАТКОПОЈАЦ“ ПАНЧЕВО
ОХ „КРАНЧЕВИЋ“ СРЕМСКА МИТРОВИЦА
МВГ „ПАНОНИКА“ ЗРЕЊАНИН
АДЗНМ „ГУСЛЕ“ ХОР „КОРНЕЛИЈЕ СТАНКОВИЋ“ КИКИНДА

Фестивал се реализује под покровитељством Општине Рума и Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама

ПРЕДСТАВА СУНЧЕВ СИСТЕМ

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
Субота, 12. октобар 2024. године
Мала дворана у 11.00 часова
Цена улазнице: 100 дин

ПРЕДСТАВА СУНЧЕВ СИСТЕМ

У представи „Сунчев систем“ кроз различите улоге глумаца (Сунцокрет, Сунце, Месец, Сањар и Муња) деца се упознају са различитим атмосферским појавама, као и са невероватним променама које се дешавају на планети Земљи због њиховог
међусобног деловања. Представа обилује оригиналним плесним кореографијама и едукативним порукама. Публика активно ужива док глумци дочаравају космичко путовање на Месец, призивање кише, као и смењивање дана и ноћи, драматичне појаве Муње и комичног сусрета Сунца и Месеца. Састанак свих планета Сунчевог система најавиће и крај представе када ће глумци и деца гледаоци заједно прославити живот на Земљи на велелепном свемирском балу.

ИЗЛОЖБА СЛИКА МАРЈАНА КЛЕВЕРНИЋА

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
ГАЛЕРИЈА КЦ-а: велики хол
Петак, 11. октобар 2024. у 19.00 часова
Улаз је слободан

ИЗЛОЖБА СЛИКА МАРЈАНА КЛЕВЕРНИЋА

Маријан Клевернић је рођен у Руми. Сликарством се бави читавог живота, од најранијег детињства. Оснивањем Удружења Ликовних Стваралаца - Рума, постаје њихов члан и излаже преко педесет пута на заједничким изложбама. Самостално је излагао 1997. године у Галерији Културног Центра "Брана Црнчевић" Рума. Добитник је бројних награда и признања.
"Сликарски опус Маријана Клевернића обилује наглим заокретима и променама који показују снагу да се не задржи на постигнутим резултатима већ да трага даље и дубље за исконским вредностима стваралаштва. Тешко је одгонетнути тај животни лавиринт који уметник мора да прође да би пронашао слободан простор где ће градити свој оригинални свет, своју уметност. Његово полазиште је природа али својим сликарским поступком он је потчињава геометрији али не да би је упростио већ да би је свео на меру суштинске сагледивости. Облике разграничава изломљеном црном линијом чија линеарност пулсира разноврсним ритмовима. Тако сажете фигуре доминирају позадином али се и преплићу са њом и згушњавају у композицијски вишезначни чвор који гледалац треба да размрси својим умом а не пуким препознавањем мотива слике. Такав приступ стварности кореспондира са апсурдима савременог света. Боје на његовим сликама су чисте а површине глатке тако да слика делује експресивно, зрачи унутрањом снагом доноси обиље емоција потиснутих духом времена у коме живимо. Уметник сажима време, простор и фрагменте стварности у сновиђења која као вулканска ерупција подсвесног стварају слике које се попут печата утискују у наш ум. Свака његова слика представља, на најбољи начин, мистичну раван постојања".
Љиљана Војводић, вајарка

среда, 9. октобар 2024.

Филмови ИЗУМИТЕЉ и ЏОКЕР: ЛУДИЛО У ДВОЈЕ

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
10.-16 10. 2024.
Мала дворана 19.00 часова
Цена улазнице: 300 динара

 
ИЗУМИТЕЉ
(СИНХРОНИЗОВАНО)

Занимљива и едукативна прича о животу Леонарда да Винчија!
Да Винчи је један од најпосебнијих и најзначајнијих људи у историји човечанства, а од сада ће, пре свега малишани, имати прилику да упознају овог генијалца и да се заједно са њим упусте у авантуру у којој ће открити његов несвакидашњи таленат и радознали ум који је осмислио невероватне ствари!
Поред тога што ће биоскопска публика ову причу моћи да испрати на српском језику, важно је истаћи и оригиналну и несвакидашњу технику анимације, која додатно појачава емоције и атмосферу самог филма. Топлих очију и широког осмеха, малишане ће са великог платна поздравити творац Мона Лизе, првих летелица, човек који је разумео звезде и знао како функционише људско тело


КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
10.-16 10. 2024.
Мала дворана  21.00 часова
Цена улазнице: 300 динара

ЏОКЕР: ЛУДИЛО У ДВОЈЕ

Глумци: Хоакин Финикс, Лејди Гага, Брендан Глисон, Кетрин Кинер, Зази Биц
Режија: Тод Филипс

Хоакин Финикс у улози Артура Флека званог Џокер и чувена Лејди Гага као Харли Квин у гламурозном лудилу и наставку култног психолошког трилера из 2019 године!
Две године након догађаја из претходног филма, Артур Флек, сада пацијент у Државној болници Аркам, заљубљује се у музичку терапеуткињу Ли. Док њих двоје доживљавају музичко лудило кроз њихов фоли а ду, Артурови следбеници започињу покрет да га ослободе.

уторак, 8. октобар 2024.

Предавање: ЦЕНТРАЛНИ БАЛКАН – КОЛЕВКА ХАЛКОЛИТСКЕ ТЕКСТИЛНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ?

 ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

ГЛАВНА 182, Рума
среда 9. октобар 2024. у 13 часова
улаз слободан

Предавање:

ЦЕНТРАЛНИ БАЛКАН 

– КОЛЕВКА ХАЛКОЛИТСКЕ ТЕКСТИЛНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ?

У среду, 9. октобра 2024. године у 13 часова у Завичајном музеју Рума на узбудљивом предавању под називом "Централни Балкан – колевка халколитске текстилне револуције?".
Предавање ће бити прави времеплов који ће нас вратити око 6.500 година у прошлост, у доба европске праисторије. Наш гост, угледни научни сарадник из Пољске, др Томас Ј. Чмиелевски, откриће нам тајне халколитске текстилне револуције и покушати да нас увери да је простор централног Балкана, укључујући и територију данашње Србије, био центар ове велике технолошке промене.
Пратећи Аријаднину нит археолошких открића, сазнаћете не само како су праисторијски људи прели и ткали већ и како су ове вештине утицале на друштвене односе тог времена.
Предавање ће бити одржано на енглеском језику.

*****

On Wednesday, October 9, 2024, at 1:00 PM at the Ruma County Museum for an interesting lecture titled "The Central Balkans – Cradle of the Chalcolithic Textile Revolution?".

The lecture will be a time machine that will take us some 6,500 years back into European prehistory. Our Colleague and Research Fellow from Poland - Dr. Tomasz J. Chmielewski - will present to us what the Chalcolithic textile revolution was all about. He will try to convince us that the area of the central Balkans, including the territory of modern Serbia, should be considered a cradle of the big technological change. Following Ariadne's thread of non-obvious archaeological facts will learn not only the secrets of prehistoric spinning and weaving, but also their unique social context.
The lecture will be held in English.

петак, 4. октобар 2024.

Представа ЛУТКА СА КРЕВЕТА БРОЈ 21

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
уторак, 15. октобар 2024. године
Велика дворана у 20.00 часова
Цена улазнице: 800 динара

Српско народно позориште Нови Сад и Агенција Беоарт Београд

Ђорђе Лебовић
ЛУТКА СА КРЕВЕТА БРОЈ 21

Играју:
Јасмина Вечански Кујунџић
Бранислав Јерковић
Југослав Крајнов
Марко Марковић

Режија: Слободан Бранковић

Прошло је више од десет година од када сам први пут прочитао ову драму. Осећај језе који сам имао након прочитаног дела није ме прошао ни данас. Ђорђе Лебовић је мајсторским рукописом дао својим ликовима такву моћ да пред вашим очима очигледну истину кидају, трансформишу, манипулаторски беспрекорно первертују у своју супротност, тако да ви можете само да се смрзнете од страха кад схватите са каквом је лакоћом то могуће учинити. Оксфордски речник је 2016. за реч године изабрао реч постистина. Дефиниција каже да та реч одражава стање у којем су чињенице мање важне од личног убеђења шта је истина и тиме отвара простор за манипулацију сваке врсте. Велики писац Ђорђе Лебовић је за то знао и много пре, у овом тексту писаном пре више од педесет година, на то нас је пророчки и упозоравао. Ову представу посвећујемо свим оним жртавама сексуалног насиља које су смогле храбрости да изађу и јавно „упере прстом директно у лице зла” али оним које још ћуте, јер ова представа приказује сав пакао који једна жртва пролази када реши да проговори.

Редитељ Слободан Бранковић

 

четвртак, 3. октобар 2024.

Филм КЛИНЦИ КАУБОЈЦИ и МЕГДАН

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
3.-9 10. 2024.
Мала дворана 19.00 часова
Цена улазнице: 300 динара

КЛИНЦИ КАУБОЈЦИ
(СИНХРОНИЗОВАНО)

Авантура за целу породицу!
Цртана прича упознаје нас са братом и сестром, сирочадима, који из Ирске путују за Њујорк. У тежњи да пронађу свог блиског рођака кришом улазе у воз који их одводи ка Дивљем западу. Путујући кроз аутентичне пределе Америке и суочавајући се са опасностима и разбојницима, током авантуре наилазе и на дечака са којим склапају велико пријатељство, доживљавајући бројне пустоловине. 

 

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
3.-9 10. 2024.
Мала дворана 21.00 часова
Цена улазнице: 300 динара

МЕГДАН 

Улоге: Виктор Савић, Енис Бешлагић, Војин Ћетковић, Нина Сеничар...
Режија: Тодор Чапканов
Сценарио:Алекса Балашевић, Јелена Балашевић и Гвозден Ђурић

Чувар дискотеке који је при крају своје борилачке каријере, има морални дуг из прошлости који долази на наплату.Некадашња ватерполо звезда Петар креће у игру са високим улозима како би спасао свој ватерполо клуб од пропадања. Док рони све дубље у балканско подземље, Петар открива да је линија између победе и пораза танка. Драма о групи момака који морају да бирају између воде и ватре, али желе да задрже обоје... 


Представа ПРВИ ШЉИВАРСКИ БОЈ

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
Субота, 5. октобар 2024. године
Мала дворана у 11.00 часова
Цена улазнице: 100 дин

Бернис Мајерс
ПРВИ ШЉИВАРСКИ БОЈ


Луткарско-играна представа за децу
Позориште "Звездица" Зрењанин


Играју: Миљан Вуковић и Татјана Бараћ
Режија Татјана Рељин

среда, 2. октобар 2024.

Изложба ПЕТЉА ПО ПЕТЉА, УСПОМЕНА- КУКИЧАЊЕ (ХЕКЛАЊЕ)

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
ГЛАВНА 182, Рума
петак 4. октобар 2024. у 19 часова
улаз слободан

Изложба 
ПЕТЉА ПО ПЕТЉА, УСПОМЕНА- КУКИЧАЊЕ (ХЕКЛАЊЕ)

Свечано отварање изложбе "Петља по петља, успомена - Кукичање (хеклање)" ће се одржати у петак, 4. октобра 2024. године са почетком у 19 часова у сали легата Миливоја Николајевића. Ауторка изложбе је Александра Јовановић, етнолог-антрополог из Народног музеја Шабац.
На изложби ће бити представљени предмети из Етнолошке збирке Народног музеја у Шапцу, као и из Етнолошке збирке Завичајног музеја Рума. Кроз ову изложбу, посетиоци ће имати прилику да се упознају са техником кукичања (хеклања), које подразумева преплитање нити кукицом у циљу израде украсних и одевних предмета. Ова техника је постала популарна у Европи током 19. века, а убрзо је нашла своје место и у нашим крајевима, где је остала у употреби све до средине 20. века.
Жене у Србији су велики део свог времена посвећивале изради текстилних предмета за домаћинство и породицу, користећи конопљу, лан и вуну, које су саме прерађивале. Кукичање чипке коришћено је за украшавање одевних предмета, док су девојчице од малих ногу училе ову технику као део припрема за удају и стварање девојачке спреме. У градској средини, декоративни предмети попут столњака, миљеа, завеса и постељине често су били инспирисани женским часописима који су доносили нове идеје и узорке.
Посетиоци изложбе ће имати прилику да виде разноврсне текстилне предмете, одевне и декоративне, који сведоче о богатом наслеђу ручног рада и његовој важној улози у култури и свакодневном животу у прошлости.