ИЗЛОЖБА СЛИКА РАДОВАНА ЛАЗАРЕВИЋА

Велики хол КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
Петак, 19. октобар у 19.00 часова
улаз слободан 

 ИЗЛОЖБА СЛИКА РАДОВАНА ЛАЗАРЕВИЋА

Радован Лазаревић, уредник Дописништва Радио телевизије Србије у Ваљеву, рођен је 21. фебруара 1958. године у Ваљеву. Завршио је Ваљевску гимназију и Дефектолошки факултет у Београду. Новинарством је почео да се бави у листовима "Истраживач" и "Гимназијалац", да би касније постао дописник "Вечерњих новости". У Радио Ваљеву обављао је посао новинара унутрашњо политичке рубрике, а потом и дописника Телевизије Београд. Од 1988. године запослен је у Радио телевизији Србије. Извештавао је из земље и иностранства, а завршио је Школу новинарства BBC-ија. У једном периоду налазио се на месту председника Актива новинара Ваљева. Радован Лазаревић је добитник многих новинарских признања за радио и телевизијско стваралаштво, Прва награда за Дневник на Фестивалу Удружених радио станица Србије, Гран при "Пресс витез", Гран при "Златни пастир" на Фестеф-у, Гран при публике и Гран при "Воља за животом" на Фестивалу "Златна буклија", награда за режију "Жисел", награда на "Интерфер-у" и друге. Од друштвених признања издваја се награда Града Ваљева за новинарство. Члан је Удружења ликовних уметника "СПЕКТАР". Излагао је самостално и на групним изложбама. Учесник је бројних сликарских колонија.

Радован Лазаревић, познати новинар РТС-а, бави се, већ по природи посла, сликом, телевизијском, али му се, кроз године, учинило да телевизијска слика није све што такозвана стварност обећава очима које ишту да се мало боље види и оно што се не види – у тужној празнини свакодневља. Као што није сваком дано да види ореол око главе будућег светитеља, тако су ретки и они који трагају за сликом иза слике, за другом светлошћу која ''сазрева'' унутар, у бићу, исијавајући само пред очима спремним да и ''неотворену књигу'' прочитају. 

Песник каже: ''Тешко је копање / док не дође / да чисте анђеоске руде'' – што је и добро упутство за оне који ће се, пред Лазаревићевим сликама, недоумевати и да ли су икада раније гледали оно што сада виде, као и о сопственој спремности да прекораче ограде које су сами у себи подигли – као заклан од болних истина и суочавања. Лазаревићеве слике упућују нас на оно што је било колико и на оно што ће тек да буде, а за тако штогод треба бити храбар и даровит. И видовит, разуме се...

Радован Бели Марковић, књижевник