ИЗЛОЖБА СЛИКА: ВЕСНА МАРКОВИЋ, академски сликар

Културни центар "Брана Црнчевић" Рума
Уторак, 24. април у 19.00 часова
Велики хол
улаз слободан

ИЗЛОЖБА СЛИКА ВЕСНЕ МАРКОВИЋ

ДУГЕ ШЕТЊЕ

ВЕСНА МАРКОВИЋ

Рођена је у Београду. Дипломирала је и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду, у класи професора Стојана Ћелића.

Статус слободног уметника стекла је 1978. год., а од 1980. године члан је УЛУС-а.

Живи и ради у Београду у статусу истакнутог уметника.



НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА

1989. Откуп Министарства за културу са изложбе у Коларцу
1993. 34.ОКТОБАРСКИ САЛОН БЕОГРАДА - откупна награда
1994. XVI - ИЗЛОЖБА ЦРТЕЖА БЕОГРАД - II награда
1995. 23. ЗЕМУНСКИ САЛОН - откупна награда
1996. ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА - награда Миливој Николајевић
1998. 25. ЗЕМУНСКИ САЛОН - откупна награда
1998. ОКТОБАРСКИ САЛОН КОВИНА - награда за сликарство
2002. ART EXPO – ДИПЛОМА - Удружење економских пропагандиста Србије
2007. Архијерејска захвалница Српске православне цркве за ауторску изложбу ЗВОНА МЕТОХИЈЕ
2011. ОПОВО – I награда - Међународни дан акварела - Галерија Јован Поповић

"Као и ја , и линија тражи не знајући шта тражи, одбија тренутне проналаске, решења која се нуде, прва искушења. Уздржавајући се од „стизања“, линија слепог истраживања.
Не водећи ничему, и не да би чинила лепим или занимљивим, пресецајући саму себе и не трепнувши, не осврћући се, не сплићући се, не сплићући се ни са чим, не примећујући објекте, пејзаже, обличја.
Ни са чим се не сударајући, линија месечарка.
Местимично извијена, никад обујмљујућа.
Не заокружујући ништа, никад заокружена.
Линија која још није направила избор, неспремна за последњи потез.
Без давања предности, без наглашавања, без потпуног подлегања ономе што је привлачи.
.... Која бди, која лута. Линија самица, којој је стало да таква остане, да одржи дистанцу, линија која се не потчињава, слепа за оно што је материјално. Ни владарка, ни пратиља, поготову не подређена.
Касније, знаци, извесни знаци. Знаци ми нешто казују. Ја бих терао по свом, али знак је такође и опомена да се зауставим. А у то време ја имам другу жељу, која стоји изнад свих других. Хтео бих неки бескрај. Бесконачан као шапат, коме нема краја, сличан животу, који је оно што нас наставља, важнији од сваког својства.

АНРИ МИШО ( Henri Michaux)"


Изложба је отворена до 6. маја
Радно време Галерије: сваки дан од 10 до 12 и од 18 до 21 час