ТРАГОМ СРПСКЕ СТРУНЕ
Среда, 25. април у 20ч
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
ВЕЛИКИ ХОЛ
улаз бесплатан
МУЛТИМЕДИЈАЛНИ МУЗИЧКИ ПРОГРАМ
TРАГОМ СРПСКИХ СТРУНА
Биографије
TРАГОМ СРПСКИХ СТРУНА
ПРОГРАМ:
Јoсиф Шлезингер (1794-1870) - Две песме из 1830:
„У премилом зраку ока твог“
„Браћо Срби радујмо се“
Георгије Милановић (1821-1850)
„Дивертименто“ из прве српске Школе за гитар (1842)
Станислав Бинички (1872-1942)
Сицилијанска песма (1923)
Петар Коњовић (1883-1970)
Песма гондољера (1926)
Jaша Toмић (1902-1941) / Стеван Малек (1904-198?)
„Крст од злата“ (1930) / „Ој споменче“ (1933)
Koмади из Албума југословенских народних песама за гитару
Петар Стајић (1915-2008)
Из Кoнцерта за гитару и гудаче (1964)
Тема с варијацијама
Mирјана Живковић (р. 1935)
Диптих за две гитаре (1981)
Адађо нон тропо
Joван Јовичић (1926-2013)
Koнцертна етида (1950) / Војвођанска свита (1942/1969)
Среда, 25. април у 20ч
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
ВЕЛИКИ ХОЛ
улаз бесплатан
TРАГОМ СРПСКИХ СТРУНА
УРОШ ДОЈЧИНОВИЋ, гитара И АНДРЕЈ ЈОВАНИЋ, гитара
УРОШ ДОЈЧИНОВИЋ, гитара И АНДРЕЈ ЈОВАНИЋ, гитара
МУЛТИМЕДИЈАЛНИ МУЗИЧКИ ПРОГРАМ
TРАГОМ СРПСКИХ СТРУНА
поводом обележавања 186 година од појаве гитаре у Србији и 176 година од настанка првог срспког инструктивно-музичког дела ШКОЛА ЗА ГИТАР (1842)
Гитара је достигла данас у Србији, на Балкану, али и на глобалном нивоу, позиције најзаступљенијег и најпопуларнијег музичког инструмента и постала незаобилазан и важан чинилац свеукупне музичке сцене. Њена дуга и богата историја протеже се практично од праисторије, преко античког и средњевековног периода, до савременог тренутка. Међутим, у складу са геополитичком позицијом, еволуција и дивергенција овог инструмента у Србији, текла је различитим интензитетом и била непрекидно под утицајима и Истока и Запада. Када се данас осврнемо на историјски пут, дуг близу 200 година, који је гитара прошла на српком тлу, можемо констатовати да је феноменолошки, на јединствен историјски, културни и социолошки начин, прожела и повезала најразличитије сфере нашег друштвеног живота, истовремено употпуњујући и комплексну европску музичку слику.
Ипак, све до тридесеих година 20. века, у музичком развоју крајева северно од Саве и Дунава испољавана је предоминација западноевропских утицаја, док је гитаристика јужне и централне Србије трпела изразиту стагнацију изазвану отоманском окупацијом. Међутим, у Србију, на позив Обреновића, око 1830. стиже Јосиф Шлезингер и почиње са увођењем музике и музичке писмености, а већ 1842. године, изнедрено је и прво оригинално парадигматично инструктивно дело ШКОЛА ЗА ГИТАРУ Георгија Милановића. Стотинак година касније Србија већ има формиран домаћи опус стручне гитаристичке литературе, међу којом и један од првих концерата за гитару и оркестар на Балкану Петра Стајића.
Промотивни програм ТРАГОМ СРПСКИХ СТРУНА први пут интегрално, кроз реч и тон, представља капитална српска дела за гитару, у контексту њиховог историјског настанка. Истовремено промовише и прво публиковано издање српске Школе за гитар Георгија Милановића, штампане 175 година након њеног настанка, издавач ПРОМЕТЕЈ Нови Сад, као и сет од 5 аудио албума Југословенске премијере - Историјски снимци 1983-1993, Уроша Дојчиновића у издању БИВЕКа.
Биографије
Проф. др Урош Дојчиновић, гитарист, композитор, музиколог, педагог и публицист
Студирао класичну гитару и књижевност и дипломирао на Музичкој академији у Загребу (Република Хрватска), а потом завршио постдипломске студије одбранивши два доктората на интердисциплинарним музичким темама на Филолошком и Филозовском факултету Универзитету у Београду. Дојчиновићева уметничка активност обухвата преко 3500 наступа остварених широм света, велики број радио и телевизијских емисија, више стотина одржаних стручних предавања, мајсторских семинара и учешћа у раду различитих домаћих и међународних жирија. Објавио је преко 600 стручних радова и снимио више од 60 дискографских издања ( ЛП-плоча, музичких касета, ЦД и ДВД албума), за различите издавачке куће у Европи, Америци и Азији. За вишеструко уметничко деловање награђен је са више од 50 медаља, плакета, диплома и других признања у земљи и свету.
Андреј Јованић, гитариста, лаутиста, теорбиста, је стекао звање Мастер гитаре у класи проф. Душана Димитријевића на универзитету Слобомир П у Бјељини. Основне студије историјске интерпретације на лаути, теорби и барокној гитари завршио је у класи проф. Ролфа Лислеванда на Високој државној школи за музику у Тросингену (Немачка), а отпочео у класи професорке Елизабете Кени на Краљевској музичкој академију у Лондону (Велика Британија).
Добитник је више награда за камерно извођење барокне музике у Лондону. Као члан камерних ансамбала и оркестара остварио је велики број наступа: Балкански Барокни Бенд (Француска), ансамбл La Follia (Румунија), Orchestra of the Age of Enlightement (Велика Британија), Musicans of the Globe (Велика Британија), Путујући свирачи (Србија)...
Један је од оснивача удружења Нимбус Арт из Београда, које од 2008. године организује значајан број музичких концерата и гостовања у земљи и иностранству, као и више фестивала у Београду.
Андреј Јованић је ангажован као наставник гитаре у Музичкој школи „Коста Манојловић” у Земуну.
TРАГОМ СРПСКИХ СТРУНА
ПРОГРАМ:
Јoсиф Шлезингер (1794-1870) - Две песме из 1830:
„У премилом зраку ока твог“
„Браћо Срби радујмо се“
Георгије Милановић (1821-1850)
„Дивертименто“ из прве српске Школе за гитар (1842)
Станислав Бинички (1872-1942)
Сицилијанска песма (1923)
Петар Коњовић (1883-1970)
Песма гондољера (1926)
Jaша Toмић (1902-1941) / Стеван Малек (1904-198?)
„Крст од злата“ (1930) / „Ој споменче“ (1933)
Koмади из Албума југословенских народних песама за гитару
Петар Стајић (1915-2008)
Из Кoнцерта за гитару и гудаче (1964)
Тема с варијацијама
Mирјана Живковић (р. 1935)
Диптих за две гитаре (1981)
Адађо нон тропо
Joван Јовичић (1926-2013)
Koнцертна етида (1950) / Војвођанска свита (1942/1969)
Нема коментара:
Постави коментар