ИЗЛОЖБА ИКОНА ЈЕЛЕНЕ ХИНИЋ

ГАЛЕРИЈА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА У РУМИ
ВЕЛИКИ ХОЛ
Петак, 9. јун у 20.00 часова
Улаз слободан
Радно време Галерије: сваки дан од 10 до 12 и од 19 до 22 часа

Биографија

Јелена Хинић је рођена 25. јануара 1972. год. у Београду. Дипломирала је на академији СПЦ, на катедри за иконопис а такође је дипломирала и историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Члан је УЛУПУДС-а и доцент је на катедри за иконопис Високе школе, академије СПЦ за консервацију и уметности, на предметима Основе живописања, Увод у живописачке праксе и Позлатарске технике.
Аутор је 60 икона Срба светитеља, које су представљене у галерији Етнографског музеја 2005. године, велике иконе Светог Нектарија Егинског коју је радила за Онколошки институт у Београду, велике житејне иконе Преподобног Теоктиста за манастир Ђурђеви Ступови у Расу, велике заветне иконе Светих Јоакима и Ане за храм Јоакима и Ане у Београдском насељу Калуђерица. Такође, израдила је 27 икона за цркву Светог Марка у Београду и више појединачних икона за разне манастире и цркве.

(Иконе Јелене Хинић за цркву светог Јеванђелисте Марка у Београду)

Прекаљени иконописац, у најбољом стваралачким годинама, истанчане вештине и велике инвенције, Јелена Хинић се нашла пред озбиљним изазовом: да наслика проширени Деизис за олтарски простор цркве Јеванђелисте Марка у Београду. Не ради се, дакле, о иконостасу који види паства, а на комеве ћвише од две деценије стоје мозаичке иконе у пуном расту, него о целини која се налази у унутршањости апсиде, о светим ликовима који стоје пред очима чинодејствујућег свештенства. Ретко се јавља потреба за оваквом целином, али црква Св. Марка је захтева, као највећа у Србији све до подизања храма Светог Саве на Врачару. Јелена је за ову прилику извела иконе Христа, Богомајке и св. Јована Претече у пуном расту и још чак двадесет четири попрсја, дванаесторице апостола и истотолико светих Отаца, одабраних архијереја. Задатак можда није био иконографски превише захтеван, али обиман свакако, а од Јелене је захтевао да минуциозно варира положаје глава и гестикулације слично одевених светитеља у ораниченим форматима, у оквиру целине која је по дефиницији „монотона“. Она је мајсторск и успела да унесе динамизамуову свету и свечану тему, дочаравши веома разнолик скуп светитеља, чију иконографију врсно познаје. Најважније је било да се иконе из Деизиса стилски уклопе у амбијент Маркове цркве, која у значајној мери представља увеличану реплику Грачанице, из тридесетих година 20. века, када је трагање за националним стилом у Србији било у пуном јеку. За иновативност, којом се иначе рад Јелене Хинић често одликује, овде није било превише места, те је она,у погледу ликовног израза, сасвим адекватно одабрала решења која своју аналогију имају са српским сликарством прве половине 14. века, када је држава Немањића била на врхунцу своје моћи. Нема сумње да је овај значајни подухват Јелене Хинић историјски, с обзиром на место где ће иконе бити смештене, али је и изложба ових остварења такође од значаја, јер је можда јединствена прилика да посетиоци виде ова дела, која ће ускоро бити сакривена од очију јавности, у олтару знамените београдске богомоље.

Др Оливер Томић
Историчар уметности

Самосталне изложбе

2003 - ИКОНЕ, НУ Браћа Стаменковић, Београд;
2005 - СВЕТИ СРБИ, Етнографски музеј, Београд;
2012 - ИКОНЕ, Ранчићева кућа, Гроцка;

Значајније групне изложбе од 1999 до-2016

• Задужбина Светог Андреја Првозваног - Конак Кнегиње Љубице;
• Галерија Огњиште - Пале, Република Српска;
• Православље и Стваралаштво - Кућа Ђуре Јакшића;
• Јефимијини дани - Љубостиња,Трстеник;
• Подигнимо Ступове - Галерија фресака;
•  IX изложба икона - Галерија културног центра, Шабац - II НАГРАДА;
• Бијенале мале иконе галерија Св Ђорђе, Св. Стефан - III НАГРАДА;
• VII међународно бијенале уметности минијатуре - Горњи Милановац;
• X изложба икона - Галерија културног центра, Шабац;
• Моја икона за наше Косово - Дом Војске, Београд;
• VIII међународно бијенале уметности минијатуре, Горњи Милановац;
• XI изложба икона - Галерија културног центра, Шабац;
• I међународно бијенале минијатуре, Никшић;
• Иконе -Бугарски културни центар, Братислава, Чешка;
• Иконе и слике, колонија Св.Прохор Пчињски;
• Галерија Клуба ваздухопловства војске СЦГ, Београд;
• Фреске Богородице Љевишке, Минхен, Немачка - по позиву академије СПЦ;
• Уметност за мир у Европи и у свету посвећена Св. Анастасији, Сремска Митровица – Галерија Лазар Возаревић , затим Београд-Руски дом ,затим Задар- Галерија задарске епархије;
• Савремене иконе- галерија УНЕСЦО-а, и црква Св Саве у Паризу, затим Луксембург;
• Савремени иконопис, Галерија Милано, Италија;
• XII изложба икона –Галерија културног центра, Шабац- I НАГРАДА;
• XXI изложба икона –Галерија културног центра, Шабац- I НАГРАДА;

Рецензије

• ИРИНА ТОМИЋ – Српски иконопис XX века у „Византијско наслеђе и српска уметност III том“ , Замишљање прошлости и рецепција средњег века у српској у уметности XVIII – XXI века.

Издање Византолошког института САНУ, Београд 2016 поводом Међународног конгреса византолошких студија. Стр 219-229

• PIERRE TCHAKHOTINES  Santa Anastasia di Sirmio,
Chiese e Arte Sacrain Europa, dal IV al XXI secolo, 2009,

Мондови, Италиа, стр.147