Промоција књиге МЕМОАРИ Јелице Беловић-Бернаџиковске

 ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМАГЛАВНА 182, Рума

четвртак 4. јули 2024. 19 часова
улаз слободан

Промоција књиге 

МЕМОАРИ 

Јелице Беловић-Бернаџиковске

Завичајни музеј Рума у сарадњи са Универзитетом у Сарајеву – Институтом за хисторију и Хисторијским архивом Сарајево Вас позива на промоцију књиге „Мемоари Јелице Беловић-Бернаџиковске“. Уредници мемоара су: Енес С. Омеровић и Томас Јацек Лис.

Промоција ће бити одржана у четвртак, 4. јула 2024. године у 19 часова.

На промоцији ће говорити један од уредника Мемоара – Енес С. Омеровић, рецензенти др Соња М. Дујмовић и др Аида Личина-Рамић, као и Ђорђе Бошковић, музејски саветник.

Јелица Беловић-Бернаџиковска (1870-1946) била је изузетна жена свог времена, остављајући трагове као учитељица, педагошка радница, научница, књижевница, етнографкиња, новинарка, уредница, али и као кћерка, сестра, супруга и мајка. Залагала се за права жена и активно учествовала у бројним иницијативама за побољшање њиховог положаја у друштву. Говорила је, писала, преводила и објављивала на десетак језика. Под својим именом или псеудонимима објавила је 50-ак књига и најмање 2.200 чланака у више од 90 периодичних публикација на јужнословенском простору и 15-ак у Европи.

Њени мемоари хронолошки описују њен живот од рођења до 1909. године, пружајући драгоцени увид у друштво и време у којем је живела.

Посебно значајан део њеног живота био је период проведен у Руми, на почетку њене учитељске каријере. Од октобра 1890. до фебруара 1893. године, Јелица је радила у Нижој пучкој школи у Руми. Поред редовног рада у школи, држала је приватне часове клавира и немачког језика. У Руми је први пут била и награђена и кажњена због свог рада, ту се први пут заљубила, а у то време је поред педагошког рада почела да се бави и писањем.

Током 1892. године, Јелица је почела да објављује прве педагошке и књижевне прилоге у загребачком часопису „Хрватски учитељ“, чиме је скренула пажњу утицајних личности тог времена. Ово јој је убрзо донело унапређење и учитељско место у родном Осијеку. У својим мемоарима, Јелица детаљно описује те прве професионалне кораке у Руми, дајући сјајну слику друштва и друштвених кретања у нашем граду у том периоду.