Промоција књиге "СРЦЕ ДИНАРЕ"

Градска библиотека "Атанасије Стојковић" Рума
среда, 22. фебруар 2023. год. у 19 часова
читаоница
улаз слободан

Промоција књиге
СРЦЕ ДИНАРЕ

збирка прича

гост: аутор Борис Мишић
музички део: Српско певачко друштво у Руми

У Срцу Динаре су српске и балканске планине одабране као место око кога се одигравају догађаји; они су умногоме потакнути самим особинама одређеног географског поднебља, екосистема, односно планинског масива.

Саме приче, међутим, не почивају искључиво на фикцији. У њима се прожимају реалистички и историјски догађаји са светом који обично припада жанровској литератури. Писац их често комбинује са догађајима из последњег рата, и подстакнут дубоким личним разочарањем у човекову природу и домете, често своје актере одводи у усамљенички живот у коме они срећу налазе у друштву медведа и змија, затим птица, вукова и другог животињског света. Планине (али и реке) у Срцу Динаре нису само гомила стена, нити предели који имају задатак да разоноде туристе; оне поседују одређену свест, и као и ма који живи свет могу да сањају, осећају, али и да кажњавају људско зло и похлепу. Дужност човека је да тај свет ослушкује и да се не прави већим него што заиста јесте; јер, не сањаш ти планину, него сања она тебе.

У систему који Мишић гради ова свест почива на одређеној многострукости светова природе. Писац у својој фикцији развија познату претпоставку физичара да истовремено може постојати више универзума, и он им једноставно на планини даје могућност да се сусретну. У том сусрету, међутим, бића природе су на страни добра, док су злочинци из последњих ратова део ништавила и као такви заувек треба да остану у њему. Планина је само наизглед мирна и тиха, она има своје методе да казни неискреност, злочин и сваку врсту бешчашћа.

Стиче се утисак да се Мишићева уверења развијају и на религиозним темељима, и отуда се у збирци провлачи признање српским манастирима на дуготрајном раду и трајању на задатку који су себи поставили током свих ових немирних векова.

Збирка је садржајно на ивици хорора и фантастике. Често су (раз)решења изненађујућа, а нека су, попут приче Глад, која је наставак недовршене приче Едгара Алана Поа – „Светионик“, права ремек-дела жанровске литературе.