КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
Велики хол КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
Петак, 21. септембар у 19.00 часова
Љупка Ерг рођена je 10. маја 1978. године у Новом Саду. Дипломирала je графички дизајн 2003. године у класи професора Бранислава Добановачког на Академији уметности у Новом Саду. Члан je СУЛУВ-а. Бави се илустрацијом и сликарством а запослена je као професор ликовне културе у ОШ „ Свети Сава“ у Руменки. Излагала je на групним изложбама у Новом Саду, Горњем Милановцу, Мајданпеку, Кисачу, Нишу, Старој Пазови и Бачком Петровцу. До сада јеимала две самосталне изложбе у Новом Саду. Њени радови се налазе у приватним колекцијама у Канади (Ванкуверу, Торонту), Словачкој (Братислава), Мађарска (Будимпешта) и Швајцарска (Цуг).
Доживљај стварности индивидуалан је код сваког човека. Најчешће, оно што доживе, људи складиште у безграничном простору свести и подсвести, непридајући значај константном приливу нових информација из свог окружења. С другестране, има и оних људи, који своја искуства претачу у физичку форму стварајући уметничка дела. Они не ретко дозволе да им се у стваралачки процес умеша имагинација како би и оно што је недоживљено у њиховим делима постало опипљиво, доживљено, стварно.
Љупка Ерг, графички дизајнер и сликар, дозволила је имагинацији да стварност потисне у други план сваке појединачне слике. Иако на њеним делима препознајемо приказане облике, они припадају стилизованом универзуму у чијем су простору предмети статични а ипак дишу, таласају, пулсирају и трепере пред очима посматрача. Форме израњају изсложене мреже тамних контура, које композицију разбијају на безброј ситних ћелија. Свака у својој раскошној боји, оне заједно чине живи организам слике. Сликарка мотиве најчешће тражи у природи. Птице, цвеће, дрвеће и нестварнип редели носиоци су јединствене нарације, на први поглед лаке за тумачење, али пуне симболике и скривеног значења. Цветови подсећају на усијане ватрене лопте које ничу из морских дубина, док се гране стабала у дрвореду уплићу и спајају у једно.
Ауторку занима и тема женског портрета. Жене које представља плод су њене маште а надахнуте су уједно словачком народном културом и византијском иконографијом. Истовремено, персонификују сликаркину тежњу да се у сопствено ммикрокосмосу избори за своје место, мир и слободу. Бег од стварности и свакодневице, повезаност са природом, радозналост према породичним коренима, традицији и историји су чиниоци који су изградили имагинацију Љупке Ерг. Прихватајући визуелни стимуланс који пружају њенирадови, преостаје нам само да на њима испитамо сваки појединачни детаљ и доживимо их на нама својствен начин.
Марта Ђармати, историчар уметности, кустос
Велики хол КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
Петак, 21. септембар у 19.00 часова
улаз слободан
Љупка Ерг рођена je 10. маја 1978. године у Новом Саду. Дипломирала je графички дизајн 2003. године у класи професора Бранислава Добановачког на Академији уметности у Новом Саду. Члан je СУЛУВ-а. Бави се илустрацијом и сликарством а запослена je као професор ликовне културе у ОШ „ Свети Сава“ у Руменки. Излагала je на групним изложбама у Новом Саду, Горњем Милановцу, Мајданпеку, Кисачу, Нишу, Старој Пазови и Бачком Петровцу. До сада јеимала две самосталне изложбе у Новом Саду. Њени радови се налазе у приватним колекцијама у Канади (Ванкуверу, Торонту), Словачкој (Братислава), Мађарска (Будимпешта) и Швајцарска (Цуг).Доживљај стварности индивидуалан је код сваког човека. Најчешће, оно што доживе, људи складиште у безграничном простору свести и подсвести, непридајући значај константном приливу нових информација из свог окружења. С другестране, има и оних људи, који своја искуства претачу у физичку форму стварајући уметничка дела. Они не ретко дозволе да им се у стваралачки процес умеша имагинација како би и оно што је недоживљено у њиховим делима постало опипљиво, доживљено, стварно.
Љупка Ерг, графички дизајнер и сликар, дозволила је имагинацији да стварност потисне у други план сваке појединачне слике. Иако на њеним делима препознајемо приказане облике, они припадају стилизованом универзуму у чијем су простору предмети статични а ипак дишу, таласају, пулсирају и трепере пред очима посматрача. Форме израњају изсложене мреже тамних контура, које композицију разбијају на безброј ситних ћелија. Свака у својој раскошној боји, оне заједно чине живи организам слике. Сликарка мотиве најчешће тражи у природи. Птице, цвеће, дрвеће и нестварнип редели носиоци су јединствене нарације, на први поглед лаке за тумачење, али пуне симболике и скривеног значења. Цветови подсећају на усијане ватрене лопте које ничу из морских дубина, док се гране стабала у дрвореду уплићу и спајају у једно.
Ауторку занима и тема женског портрета. Жене које представља плод су њене маште а надахнуте су уједно словачком народном културом и византијском иконографијом. Истовремено, персонификују сликаркину тежњу да се у сопствено ммикрокосмосу избори за своје место, мир и слободу. Бег од стварности и свакодневице, повезаност са природом, радозналост према породичним коренима, традицији и историји су чиниоци који су изградили имагинацију Љупке Ерг. Прихватајући визуелни стимуланс који пружају њенирадови, преостаје нам само да на њима испитамо сваки појединачни детаљ и доживимо их на нама својствен начин.
Марта Ђармати, историчар уметности, кустос
Нема коментара:
Постави коментар