Поводом Дана жена Завичајни музеј Рума организује изложбу слика Марије Здравковић из Београда - ПОГЛЕД ИЗНУТРА.
Отварање изложбе је 7. марта у 19 часова.
Марија Здравковић је из Београда, завршила је докторске студије Факултета ликовних уметности у Београду. Члан је УЛУС-а и учесник више самосталних и групних изложби у земљи и инстранству.
Отварање изложбе је 7. марта у 19 часова.
„Креативни процес почиње опсервацијом. По речима Паула Клеа, уметност
није пука репродукција оног што видимо, већ нас тера да га “стварно”
видимо. Оно што одређује уметнички начин гледања на свет је истраживачки
дух, истрајност, стрпљење које нас води откривању нечег новог.
Примењујући такву врсту посматрања на околину са којом се свакодневно
сусрећемо, наилазимо на читав нови свет, наизглед скривен, али увек
присутан. Долазимо до сржи објекта и почињемо да разумемо његове
најфиније детаље: структуру, материјал, текстуру.
Трансформишући се кроз различите нивое, креира се једна бесконачна игра откривања непознатог. У серији слика инспирисаних флоралним мотивима бавила сам се појмом „Време“ кроз посматрање и изучавање природних форми у процесу рађања, живота и смрти. Кроз аналитички вид посматрања, који је увек био присутан у мом раду, могу на детаљнији начин да сагледам промене које се дешавају споља и своје личне промене у тренутку док стварам. Поједине слике као што су „Наранџасти Лиљан“ и „Црвени Љиљан“ настале су посматрањем једног цвета и његове трансформације у процесу сазревања и одумирања. Композиција је грађена као резултат слободног компоновања и изучавања једног цвета који је мењао своју форму, у свом природном процесу сазревања, који се одвијао у току стварања слика.
Оно што највише привлачи моју пажњу јесу природне структуре и њихове промене током времена. Осим интересовања за структуру и форму своје последње слике доводим до границе са имагинарним. То су измишљени вртови које градим инспирисана појединачним флоралним формама, настали слободним компоновањем јаком линијом која даје одређени смер кретања слици. Инспирише ме блиска околина, све што ме окружује, иако на први поглед врло једноставно, заправо нуди читав спектар примамљивих детаља. Полазећи од најситнијих елемената, склапам веће целине, реконструишући природу виђену на мој начин. Користећи фотографију, као помоћни медиј,у току настанка слика се јавља појам „међувремена“ а то је време када се присећам и мислим на мотиве и места где су фотографије настале. Покушавам да реконтруишем осећај који сам имала и креативни процес постаје цикличан, могу да комуницирам са оним што је реално у мени и оним што је у „међувремену“ постало имагинарно. Међувреме или међупростор онога што посматрам и онога што осећам, што је изабрано и што је реализовано. Међупростор може бити мисаон, а може бити прожет емоцијама. Тај међупростор сам истраживала у сликама из серије „Дивљина“ настале 2016. године, а том темом се и даље бавим у серијалу “Поглед изнутра”.
Марија Здравковић
Трансформишући се кроз различите нивое, креира се једна бесконачна игра откривања непознатог. У серији слика инспирисаних флоралним мотивима бавила сам се појмом „Време“ кроз посматрање и изучавање природних форми у процесу рађања, живота и смрти. Кроз аналитички вид посматрања, који је увек био присутан у мом раду, могу на детаљнији начин да сагледам промене које се дешавају споља и своје личне промене у тренутку док стварам. Поједине слике као што су „Наранџасти Лиљан“ и „Црвени Љиљан“ настале су посматрањем једног цвета и његове трансформације у процесу сазревања и одумирања. Композиција је грађена као резултат слободног компоновања и изучавања једног цвета који је мењао своју форму, у свом природном процесу сазревања, који се одвијао у току стварања слика.
Оно што највише привлачи моју пажњу јесу природне структуре и њихове промене током времена. Осим интересовања за структуру и форму своје последње слике доводим до границе са имагинарним. То су измишљени вртови које градим инспирисана појединачним флоралним формама, настали слободним компоновањем јаком линијом која даје одређени смер кретања слици. Инспирише ме блиска околина, све што ме окружује, иако на први поглед врло једноставно, заправо нуди читав спектар примамљивих детаља. Полазећи од најситнијих елемената, склапам веће целине, реконструишући природу виђену на мој начин. Користећи фотографију, као помоћни медиј,у току настанка слика се јавља појам „међувремена“ а то је време када се присећам и мислим на мотиве и места где су фотографије настале. Покушавам да реконтруишем осећај који сам имала и креативни процес постаје цикличан, могу да комуницирам са оним што је реално у мени и оним што је у „међувремену“ постало имагинарно. Међувреме или међупростор онога што посматрам и онога што осећам, што је изабрано и што је реализовано. Међупростор може бити мисаон, а може бити прожет емоцијама. Тај међупростор сам истраживала у сликама из серије „Дивљина“ настале 2016. године, а том темом се и даље бавим у серијалу “Поглед изнутра”.
Марија Здравковић
Марија Здравковић је из Београда, завршила је докторске студије Факултета ликовних уметности у Београду. Члан је УЛУС-а и учесник више самосталних и групних изложби у земљи и инстранству.
Нема коментара:
Постави коментар