Предавање МИТСКА БИЋА ЉУДСКОГ И ПОЛУЉУДСКОГ ОБЛИКА: ЗМАЈ, АЛА, ЗДУХАЋ И ВИЛЕ

КУЛТУРНО ЛЕТО - РУМА 2018
ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
предавач: Јелена Арсеновић, кустос етнолог
Уторак, 31. јул у 20 часова
Легат Феђе Соретића
Улаз слободан

МИТСКА БИЋА ЉУДСКОГ И ПОЛУЉУДСКОГ ОБЛИКА: 

ЗМАЈ, АЛА, ЗДУХАЋ И ВИЛЕ 

У уторак, 31. јула, у Завичајном музеју у Руми биће одржано занимљиво предавање о митским бићима људског и полуљудског облика.

Јелена Арсеновић, кустос етнолог, ће том приликом говорити о змајевима, алама, здухаћима и вилама.

Предавање почиње у 20 часова. Улаз је слободан.

Филм ЛЕПОТА ПОРОКА

РУМСКО КУЛТУРНО ЛЕТО 2018
ВИП Кинотека 5: Лепота Порока (1986)
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
Субота 28. јул 2018. у 19.00 и 21.00
МАЛА ДВОРАНА
(рестауриран и дигитализован домаћи филм који се приказује у сарадњи са Југословенском кинотеком и ВИП оператером)
Улаз бесплатан

 

 ЛЕПОТА ПОРОКА

Жанр: драма

Дужина трајања филма: 105 минута

Земља порекла: СФРЈ

Режија: Живко Николић

Улоге: Мира Фурлан, Милутин Караџић, Петар Божовић, 

Мира Бањац, Ева Рас, Борислав Стјепановић, Инес Котман, 

Ален Нури, Весна Пећанац, Мики Крстовић, Мило Мирановић

Реч је о југословенском класику из 1986. године, који је својевремено окупио великане нашег глумишта попут Петра Божовића, Мире Фурлан, Мире Бањац, Милутина Миме Караџића, Миодрага Микија Крстовића, Еве Рас, Весне Пећанац, Боре Стјепановића, Добриле Ћирковић, Јасне Бери, Боре Беговића, Мила Мирановића и других.

Ово филмско остварење окарактерисано је као комедија и врло огољено представља, с једне стране традиционални начин живота у црногорским брдима, а с друге онај у приморју који је лишен свих моралних вредности.

Пројекат „Вип Кинотека“, који је настао у сарадњи компаније Вип мобиле и Југословенске кинотеке, има за циљ да сачува и заштити остварења која су обележила српску кинематографију, а проглашена су за национално културно добро од великог значаја.

Овим пројектом, који тренутно обухвата десет филмских остварења снимљених у периоду од 1967. до 1993. године, започет је дуго очекивани процес дигиталне рестаурације српског филмског наслеђа. До краја ове године биће дигитално рестаурирано још пет филмских остварења, која су обележила српску и регионалну кинематографију.

Изложба слика БРАНИСЛАВА ЈОВИЧИЋА

Манифестација КУЛТУРНО ЛЕТО РУМА 2018
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
Петак, 27. јул у 19.00 часова
Велики хол
Улаз слободан
 

Изложба слика БРАНИСЛАВА ЈОВИЧИЋА

Бранислав Јовичић, професор у пензији, рођен је 1947. године у Београду. Сликањем се бави од 1974. године. Био је члан ликовне радионице "Лира `82" и један од оснивача и члан Удружења ликовних уметника Стара Пазова (УЛУСП). У свом сликарском раду, користи технике пастел, комбинована техника, уље, акврил. 

Бранислав Јовичић је до сада имао седам самосталних изложби, а учествовао је и на више од 120 колективних изложби. Вишеструки је учесник Сремског и Војвођанског салона, Сремска Митровица (галерија "Лазар Возаревић"), као и многобројних ликовних колонија, Шид, Рума, Нови Бановци, Ртањ, Падина, Војка, Стара Пазова, Деспотовац, Беочин, Крчедин, Нова Пазова, Голубинци. 

За досадашњи рад више пута је награђиван:

Откупна награда - Титов Велес; Друга награда општинска смотра Стара Пазова 2004; Специјална награда Рума 2011; Трећа награда на покрајинској смотри Сремска Митровица 2011; Специјална награда Рума 2014; Специјална награда Палић - покрајинска смотра 2014; Плакета "Светлост" за дугогодишњи допринос развоју ликовног стваралаштва аматера општине Стара Пазова.

Код Бранка Јовичића нема искључивости у стваралаштву, он повезује реално и апстрактно јер му је такав карактер. Јовичић је одговоран према истини и чистоти боје, код њега нема такозване прљаве палете. Он слика бојом која се наноси директно из тубе и ствара форме и облике које можемо видети на платнима великих мајстора експресионизма. Ово сликарство можемо назвати експресионизмом, без обзира на додирне тачке са историјским и савременим тенденцијама, јер аутор има сопствени инстинкт за овакав начин сликања. 

 мр Марјан Каравла, академски сликар

Филм ДОВИЂЕЊА ТАМО ГОРЕ

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
27. јул - 1. августа 2018. у 19.00 и 21.00
МАЛА ДВОРАНА
Улазница 200 динара

 

ДОВИЂЕЊА ТАМО ГОРЕ 

Оригинални наслов: Au revoir la-haut
Жанр: драма, комедија
Дужина трајања филма: 117 минута
Земља порекла: Француска
Година производње: 2017
Режија: Albert Dupontel

Улоге: Nahuel Pérez Biscayart, Albert Dupontel, Laurent Lafitte

Филм је адаптација књиге “Видимо се тамо горе” Пјера Леметра, који је само годину дана пре обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата, за овај роман добио престижну Гонкурову награду, највеће француско признање за књижевност. Књига је 2013. године у Француској, а недуго затим широм Европе, па и код нас била најтраженија књига године.
Неколико дана пре потписивања примирја у Првом светском рату, новембра 1918, Едвард Перикур спасава Албера Мајара од сигурне смрти. Ова два човека немају ништа заједничко, осим рата. Поручник Прадел, наредивши бесмислен напад уништава њихове животе, истовремено им повезујући судбине у несрећи. На рушевинама покоља и смрти Првог светског рата, осуђени на живот, њих двојица покушаће да преживе. Како се у тешка времена не бирају средства, Прадел ће своју будућност градити на лешевима жртава рата, а Едвард и Албер пред очима ожалошћених породица страдалих хероја нације, извешће историјску превару организујући њихове комеморације.

ВЕЧЕРИ АРХЕОЛОШКОГ ФИЛМА

РУМСКО КУЛТУРНО ЛЕТО- МУЗЕЈСКЕ ВЕЧЕРИ
ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
Уторак - среда 24. и 25. јул у 20.30 часова
Улаз слободан

ВЕЧЕРИ АРХЕОЛОШКОГ ФИЛМА

Завичајни музеј Рума и Народни музеј, 24. и 25. јула 2018. године, у 20,30 часова приређују пројекције филмова са XIX међународне смотре археолошког филма. Биће приказани филмови домаће продукције, те је прилика да се публика упозна са археолошким локалитетима широм Србије, као и дешавањима у српској археологији. 

Филмови својим садржајем у највећој мери доносе новине из света археологије, у виду репортажа, али и образовних садржаја, који представљају важна открића, као и изузетна достигнућа древних цивилизација. 

Филмска остварења су углавном била приказана на угледним европским фестивалима археолошког филма. Филмови се одликују високим научним квалитетом, али и иновативним приступом културној баштини, омогућавајући на тај начин, не само стручњацима него и свим заинтересованим посетиоцима да се упознају са најновијим археолошким истраживањима у свету и код нас.

Metalla Tricornensia – Космај 

Режија: Растко Шејић, Србија 2018. Трајање 24'

Документари филм Metalla Tricornensia води вас на Космај, негдашње подручје рударског басена Metalla Tricornensia, где је римско царство црпло руду сребра.

На трагу царске палате – Пројекат Глац

Режија: Слободан Максић, Србија 2017. Трајање 25'

Филм прати српско-аустралијски тим стручњака и студената током прве кампање археолошких ископавања на локалитету Глац, код Сремске Митровице, 3км од некадашњег Сирмијума. Да ли Глац крије још једну царску палату показаће предстојеће дугогодишње аустралијско-српско истраживање.

Археолошки локалитет „Anine“ – Villa rustica

Режија: Александар Теодоровић, Србија 2017. Трајање 16'

Најновија археолошка истраживања на локалитету “Анине“ код Ваљева откривају тајну из римског периода. Овде је постојала веома раскошна римска - Вилла рустица.

У потрази за античким Ел Дорадом

Режија: Смиљана Попов, Србија 2017. Трајање 22'

Београд крије остатке изгубљеног и давно заборављеног града старог преко 2000 година. Тај антички град је ДЕМЕСУМ и налазио се у подножју планине Космај. У овом античком граду је чувени римски император Диоклецијан одржао сабор о рударству.

Игра престола, српски витешки код

Режија: Смиљана Попов, Србија 2017. Трајање 23'

Ова филмска прича води нас у време кад су обале Србије запљускивала три мора, а она била огромно царство. Звучи као почетак бајке, али биће ово права српска „Игра престола“ о најсјајнијем периоду српске државе у њеној историји.

Петрус, средњовековни град

Режија: Божидар Боле Николић, Србија 2005. Трајање 30'

Тврђава Петрус налази се 11 километара североисточно од Параћина, на узвишењу код села Забрега и окружује га река Црница. Његови владари су били, савременици цара Душана и кнеза Лазара.

Филм ЛИТУРГИЈА 2

организатори: Ворки тим Рума и СПЦО Рума-Храм силаска Светог Духа на апостоле
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
ВЕЛИКИ ХОЛ
Понедељак, 23. јун у 20.00 часова
улаз слободан

ЛИТУРГИЈА 2, документарни филм

Литургија је путовање ка Царству Божјем и кроз Тајну чињење присутним Царства Божјег у историји.

Циљ уметничко-мисионарског пројекта ЛИТУРГИЈА је да на занимљив начин, уз употребу атрактивних уметничких средстава, помогне савременим хришћанима да ступе на праг велике Тајне Цркве.

ЛИТУРГИЈА је снимана по сценарију Епископа др Јована, у режији ђакона Ненада Илића, рађено је скоро пуне две године. После почетног снимања у Манастиру Острог, снимање се наставило у неколико епархија СПЦ са благословом блаженопочившег Патријарха Павла, митрополита Амфилохија, и епископа Хризостома, Артемија и Игњатија. Много су помогли монаси и монахиње историјских српских манастира Студенице, Жиче, Пећке патријаршије, Дечана, Раванице, Манасије, Нова Павлице и свештеници и парохијани београдских цркава Саборне цркве, Цркве Светог Саве и Цркве светог Василија Острошког на Бежанијској коси, али и многи други. Посебно је била значајна помоћ иконописаца студената Академије за за уметност и консервацију СПЦ. ЛИТУРГИЈА је рађена по највишим професионалним стандардима сличних документараца произведених на Западу, али носи на себи печат високе византијске културе чији се одјек и данас налази у старим српским манастирима.

Мистична лепота православног богослужења инспирисала је велику екипу, углавном млађих стваралаца, да уз коришћење савремене технике и употребу посебних ефеката покушају да наставе православно црквено стваралаштво у новим медијима. 

 

 

Позориште САЊАРЕЊЕ- ПРИЧЕ ИЗ ТЕРЕЗИНА

Манифестација КУЛТУРНО ЛЕТО РУМА 2018
ОРГАНИЗАТОР: КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
КАМЕРНА СЦЕНА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
Петак 20. јул 2018. 21 час
улаз слободан

 

САЊАРЕЊЕ – ПРИЧА ИЗ ТЕРЕЗИНА
(сценско - музичко дело)

Представа је посвећена Ерни и Тодору Јелић
Сценарио и режија: Ненад Чолић
Глумци: Маша Јелић, Дејан Стојковић, Јелена Мартиновић, Марко Поткоњак, Ранко Трифковић
Сенографија и костим: Ивана Чолић
Оперативни Директор: Дубравка Вујиновић
Дизајн плаката и програма: Ивана Чолић
Избор текста: Ненад Чолић и Маша Јелић
Музички избор и аранжмани: Плаво позориште

Једна глумица Плавог позоришта је у својој породици имала искуство сусрета са последицама страдања јеврејског народа. Њена бака и њен дека су преживели Холокауст. То је оставило траг у њеним сећањима из детињства и она је желела да преведе та сећања на језик глумачког израза. То је био почетни импулс за процес рада, који је трајао нешто висе од годину дана и у који су убрзо били укључени и остали чланови позоришта. Резултат тог процеса је представа САЊАРЕЊЕ – ПРИЧА ИЗ ТЕРЕЗИНА. Та представа је покушај сензибилизирања јеврејског питања кроз један другачији однос Јевреја према Христу. Такав однос доводи и до другачијег исхода од оног какав је у миту. То је једна фантастична прича из логора Терезин, који је познат по томе што су у тај логор били одвођени истакнути чланови јеврејске заједнице. У ту измишљену причу ми смо спустили Хану Арент, Карла Маркса и Барабаса, као истакнуте представнике јеврејског народа и направили једно сценско-музичко дело, базирано на духовним и световним јеврејским песмама. Рад на овој представи за нас је био нека врста нашег дуга према човечанству, човечанству које у својој историји препуној трагедија, има једно тако несхватљиво место као што је Холокауст.
Ненад Чолић


Моја сећања на баку и деку увек су везана за осећање љубави према животу, неко осећање достојанствености живљења и ведрине духа, спокоја и заштићености. Знала сам да су пеживели Холокауст, да су преживели ужасе логора и губитак свих својих најмилијих. Изабрали су да промене своја имена и заувек избришу прошлост, да би живот ишао даље, живот у коме се родио мој отац и из којег их ја памтим. Али памтим и да сам одувек прећутно знала да са оне стране постоји тајна о којој се не сме говорити, мрак у који се не сме залазити, као залог тог живота. Много година касније, сада, када њих одавно висе нема, пожелела сам да кроз рад на представи, преступим ту невидљиву забрану. Оно што нисам знала је да ће тај преступ толико болети, али и да ће ослободити моје осећање себе, мог живота.
Маша Јелић