Филм ФРУШКОГОРСКИ МАНАСТИРИ, ДАНАС- KРУШЕДОЛ и ВЕЛИКА РЕМЕТА

продукција: Ворки тим и Радио епархије сремске "Српски Сион"
организатори: Ворки тим и СПЦО- Рума, Храм силаска Светог Духа на апостоле Рума
четвртак 27. фебруар, 19.00 часова
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
велики хол
улаз слободан

документарни серијал

ФРУШКОГОРСКИ МАНАСТИРИ, ДАНАС

КРУШЕДОЛ и ВЕЛИКА РЕМЕТА

Са благословом Епископа сремског г. Василија филмска екипа Независног филмског центра Ворки тим и Радија епархије сремске "Српски Сион" у периоду од 2017. до 2019. године снимила је 21. фрушкогорски манастир. Идеја је била да се о сваком фрушкогорском манастиру направи 30. минутна емисија о животу и раду у манастирима из данашњег угла, са освртом на важна дешавања и тиме визуелно овековече сви манастири наше свете Фрушке горе, који данас постоје. Пoсећен је и снимљен 21. манастир. 

Ауторску екипи су чинили:

Борис Секулић, вероучитељ- водитељ

Гаврило Ромић- водитељ

Маринко Симић, вероучитељ- консултант

Мирослав Крсмановић, вероучитељ- уредник Радија Српски Сион

Милица Цакић- тонски сниматељ, фотограф

Драган Цакић, сценариста, сниматељ, монтажер, редитељ 

КРУШЕДОЛ

После смрти свог супруга, деспотица Ангелина, која је једно време боравила на Западу, стиже 1487. године у Срем. Са собом доноси и мошти свог супруга Стефана Слепог. Од угледне Српске породице Јакшић добија земљиште на коме подиже женски манастир данас сеоска црква посвећена Сретењу Господњем, у самом месту Крушедолу – а њен син владика Максим (у световном животу деспот Ђорђе Бранковић), уз материјалну помоћ свог рођака влашког војводе Јована Њагоја, подиже мушки манастир Крушедол. Помоћ Бранковићима пружа и велики руски кнез Василије, који је био у сродству са Јакшићима.

Манастир Крушедол настао је у времену од 1509. до 1514. године. У својој задужбини су живели, а и умрли: владика Максим 1516, а Ангелина 1520. године. Убрзо по престављењу проглашени су светим и мошти су им чуване у Крушедолу. Овај манастир се са својим имањем помиње у турском попису 1546. године. За разлику од поседа осталих фрушкогорских манастира крушедолски су били далеко већи. Та имања су, према турским пописима из 1566/67. године, знатно и увећана. Током XV и XVII века крушедолски игумани често бораве у Русији ради прикупљања помоћи. Године 1670, у манастиру Крушедолу обитава 90 калуђера и 12 стараца. У време Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем крушедолски калуђери су са манастирским драгоценостима пребегли у Сентандреју. Вратили су се 1697. године. Митрополит Исаије Ђаковић је 1710. пренео из Беча мошти патријарха Арсенија Чарнојевића у манастир Крушедол. После битке код Петроварадина 1716. године, турци су у одступању опљачкали и запалили манастир, а мошти светих Бранковића сасекли и запалили.

Током целе прве половине XVIII века манастир је обнављан: владика печујски Никанор Мелентијевић сазидао је 1722-1725. године конак. 1742. је црква проширена, а 1746. прекривена лимом.

Конаци манастира окружују храм са све четири стране и делом су на спрат. Током времена су дорађивани и президани.

Црква манастира Крушедола је и маузолеј Србских црквених и других знаменитих личности у коме се чувају земни остаци грофа Ђорђа Бранковића, патријарха Арсенија IV Шакабенте и митрополита Јована Георгијевића. У манастиру су сахрањени и Јован Рашковић, војвода Стефан Шупљикац, кнегиња Љубица (жена кнеза Милоша Обреновића), митрополит Петар Јовановић и краљ Милан Обреновић.

Храм манастира Крушедола у основи има изглед триконхоса. Олтарске и певничке апсиде су полукружне, засведене полукалотама. Сводови наоса су полубочасти са кубетом које се ослања на четири четвороугаона стуба. Кубе је кружно изнутра, а споља осмострано. Припрата је одвојена од наоса. Барокни звоник одвојен је од храма и повезан је са западним делом конака. Због сталних обнављања и доградњи, црква и манастирски комплекс немају свој првобитни изглед.

Живописање припрате завршено је 1542. године, за време игумана Силвестра. Исликавање осталог дела крушедолског храма почело је 1545, за време игумана јеромонаха Јоакима. Године 1750, Рацко Јовановић из Новог Сада дао је да се живопише припрата манастирске цркве, а 1751. је темишварски епископ Георгије Поповић украсио олтар зидним сликама. Ктитор живописа средњег дела цркве, затим таваница, столова и певница, био је 1756. године владика Јован Георгијевић. Живописање крушедолског храма средином XVIII столећа изведено је преко ранијег фреско-сликарства. Овај барокни живопис, који је рађен уљаним бојама, дело је руку више мајстора блиских сликарским схватањима рускоукрајинског црквеног сликарства.

Иконостас манастира Крушедола чине иконе од XVI до XVIII столећа. Посебно се издваја Деизис, једно од најбољих сликарских остварења ХVI века.

Манастир Крушедол поседовао је највреднију ризницу од свих фрушкогорских манастира. Вредне драгоцености Бранковића и остале Србске властеле чуване су у крушедолској ризници све до 1942. године; тада је ризница опљачкана, а остатак блага однет у Загреб. Сачуване манастирске драгоцености враћене су 1946. у Београд и похрањене у Музеј Српске Православне Цркве где се и данас налазе. 

Манастир Крушедол (саграђен 1509, задужбина светог Максима Бранковића). Храм Благовештења Пресвете Богородице (1509.); капела светог владике Максима (прва половина 18. века). Намесник манастира: архимандрит Сава  (Јованчевић), са братијом.

ВЕЛИКА РЕМЕТА

Манастир Велика Ремета налази се у југоисточном делу Фрушке горе, дубоко у планини и на висини од 270 m, северозападно од истоименог насеља и некадашњег Прњавора Велика Ремета, у чијем се атару данас налази. Манастир просторно и административно припада општини Ириг.

Манастир је посвећен светом Димитрију, а у његовом саставу се налази и црква посвећена овом свецу. У оквиру манастира се налазе и две капеле — светог Јована Крститеља из 18. века и Успенија Пресвете Богородице из 1970.

По предању, манастир је основао краљ Драгутин када је у лову пао са коња и остао трајно хром. Према званичним подацима Велика Ремета се први пут помиње 1562. Постоји и један писани податак из 1509. да је изасланик-калуђер деспотице Ангелине Бранковић долазио у манастир посвећен светом Димитрију (манастир Велика Ремета је посвећен овом светитељу).

Данашњи манастирски комплекс је веома стар и сматра се да је његова градња започета још у 15. веку. Барокни звоник придодат му је 1735. и посвећен је рођењу светог Јована Претече (светог Јована Крститеља). Фасада цркве прилагођена барокном изгледу у периоду 1733—1753. Нове иконе за иконостас израђене су у првој половини 18. века. Међутим, престоне иконе су старије. Ове иконе су сликали 1687. придворни руски зографи Леонтије Стефанов, Јоан Максимов и Спиридон Григорев.

На почетку Другог светског рата у манастир улазе усташке јединице и у њему остају све до пролећа 1943, тако да је комисија загребачког Музеја за умјетност и обрт 10. септембра 1941. дошла да попише имовину манастира и да је однесе у Загреб. Она је преузела свега око 60 предмета, што говори да су остала добра била покрадена и уништена. Када су пролећа 1943. усташе напуштале манастир, спалиле су га.

Велика Ремета је обновљена 1982.

Манастир је данас у добром стању. Главна црква је са све четири стране опкољена конацима и има највиши звоник у Срему (38,6 m).

Манастир Велика Ремета (14. век). Храм светог великомученика Димитрија (14. век). Капела светог Јована Крститеља (18. век) и Успенија Пресвете Богородице (1970. год.). Настојатељ: архимандрит Стефан (Вучковић), са братијом и сестринством.