Културни центар "Брана Црнчевић" Рума
Четвртак, 17. октобар 2019 у 19.00 часова
Велики хол
улаз слободан
ИЗЛОЖБА СЛИКА БУДЕ СЛАВКОВИЋ
Будо Славковић је рођен 1951. године у Жуњевићу код Новог Пазара. Завршио је вишу педагошку школу, ликовни одсек у Београду. Члан је УЛУВ-а од 1987. год. и УЛУС-а од 2005. године. До сада је одржао 12 самосталних и учествовао је на преко 150 колективних изложби. Учесник је бројинх колонија у Србији и окружењу. Живи и ради у Старчеву.
Будо Славковић у своме сликарству као своје полазиште узима мноштво линија којима гради композицијске заплете сложених структура из којих произилазе раскошни ритмови. Доминацију ритма обезбеђује линија умекшана ненаметљиво бојом, паустуозно и профињено изнијансираном. Простор је сведен на два плана, фигура и позадина које се прожимају и дискретно сугеришу трећу димензију.
Таквим сажимањем простора и минимумом употребљених ликовних елемената, ове слике можемо означити као апстрактне. Слике које јасно сведоче о уметниковој повезаности са органском материјом, а трска је одлична мета овом обожаваоцу линије... права, лелујава, испрекидана, обојена, видљива, можда само наслућена... остварује атмосферу којом обзнањује мистерију саме материје и отвара читаву лепезу симбола.
Тематска, маргинална, трска ефермни делић флоре наше планете, чини средиште слика које ефектно у маниру далеког истока (мислим на сликарство и хаику поезију) пажљивог посматрача уводе у симболику егзистенцијалних промишљања. На сликама је видљив само појас трске који се повија на ветру и њене боје које се мењају током годишњих доба али иза те безбрижне игре и безазлене лепоте одвија се драма: вода поткопава обалу, трска својим кореном брани земљу али земља се претвара у муљ и жабокречину. То је једна од тајни трске, ту нема пута, потонуће је судбина свакога ко јој се приближи... само један погрешан корак.... А трска ће наставити свој плес на ветру и сунцу. Уметничко дело посвећено лепоти природе не може да пренебрегне њену моћ. А човек је део природе и она је део нас. Ветром заталасана трска исписује у ваздуху своје тајне, заустављена је само тишином слика Буда Славковића сликара који свесно и несвесно слика невидљиво кроз видљиво.
Тематска, маргинална, трска ефермни делић флоре наше планете, чини средиште слика које ефектно у маниру далеког истока (мислим на сликарство и хаику поезију) пажљивог посматрача уводе у симболику егзистенцијалних промишљања. На сликама је видљив само појас трске који се повија на ветру и њене боје које се мењају током годишњих доба али иза те безбрижне игре и безазлене лепоте одвија се драма: вода поткопава обалу, трска својим кореном брани земљу али земља се претвара у муљ и жабокречину. То је једна од тајни трске, ту нема пута, потонуће је судбина свакога ко јој се приближи... само један погрешан корак.... А трска ће наставити свој плес на ветру и сунцу. Уметничко дело посвећено лепоти природе не може да пренебрегне њену моћ. А човек је део природе и она је део нас. Ветром заталасана трска исписује у ваздуху своје тајне, заустављена је само тишином слика Буда Славковића сликара који свесно и несвесно слика невидљиво кроз видљиво.
Љиљана Војводић, академски вајар
Нема коментара:
Постави коментар