Филм ВЕЧЕРИ АРХЕОЛОШКОГ ФИЛМА

МАНИФЕСТАЦИЈА/ КУЛТУРНО ЛЕТО 2019

домаћин: Урош Николић, кустос археолог
Завичајни музеј Рума
понедељак, уторак 15,16. јул 2019 у 20.30
улаз слободан

ВЕЧЕРИ АРХЕОЛОШКОГ ФИЛМА

Завичајни музеј Рума и Народи музеј Београд у понедељак и уторак 15. и 16. јула 2019. године, у оквиру манифестације Румско културно лето организују "Вечери археолошког филма". Током две вечери биће приказано укупно шест филмова издвојених са 20. Међународне смотре археолошког филма, са тематиком од ране праисторије до позног средњег века на нашим просторима.

Програм прве вечери:

- Праисторија никшићког краја

Режија: Василије Маројевић

Црна Гора 2018.

Трајање 19' 

Најновија археолошка истраживања Црвене стијене и Врбичке пећине у околини Никшића у Црној Гори.

Црвена стијена је била насељена још у палеолиту, као и касније, у доба мезолита, неолита и металног доба. Најстарији камени артефакти су стари око 180.000 година, а налази о постојању прачовека преко 100.000 година. Резултати добијени у истраживањима показали су постојање 31 културног слоја. Разна оруђа (дискови, резачи, шиљци, стругачи итд.) већином су прављена од камена, а мање од кости и рога. Насељавање људи текло је у неколико етапа. Заједнице које су настањивале Црвену стијену, су се бавиле ловом и риболовом, живеле полуномадским животом и кретале су се у хордама. У најдубљим слојевима откривени су остаци пећинског медведа, али не и хоминида. 

Врбичка пећина као археолошко налазиште већ је посведочило о животу у доба праисторије на подручју Црне Горе.

- Борђош, 7000 година пре

Режија: Растислав Дурман

Србија 2018.

Трајање 52'

Археолошка истраживања на локалитету Борђош отпочела су 2014. године у организацији Музеја Војводине уз учешће Института за праисторију и рану историју Кристијан Албрехт Универзитета у Килу (Немачка). Мултидисциплинарни тим, осим археолога, чинили су археоботаничари, археозоолози, геоморфолози, геофизичари, педолози и други стручњаци. 

Ископавања су утврдила постојање насеља из каснонеолитског периода на површини од 40 ha. У широј области овог налазишта констатовани су трагови живота од старијег неолита до средњег века, али је пажња истраживача усмерена на насеље у којем су пре 7.000 година живели становници потиске културе који су одржавали живе контакте са становницима насеља винчанске културе на југу. Свеобухватном геомагнетном проспекцијом установљено је да је ово насеље било оивичено системом ровова, а спољни систем одбране чинио је бедем са седам капија. Археолошким рекогносцирањима у непосредној близини Борђоша откривена су 23 локалитета из различитих периода. Један од њих је и локалитет Пречка који припада старчевачкој култури.

- Винча на Бањици

Режија: Смиљана Попов

Србија 2017. 

Трајање 6' 

Јесте ли знали за Винчу на Бањици? Насеље технолошки најнапредније праисторијске културе на свету, случајно је пронађено на Бањици када су радници 1921. копали друм за Авалу. Требало је да прође три деценије да би археолози почели ископавања и открили благо светске баштине. Локалитет који је 1964. проглашен за заштићено културно добро, и који представља светску културну баштину прекрила је, веровали или не, дивља градња несрећних 90-их година прошлог века. 

Програм друге вечери:

- Ближе Максимијану

Режија: Слободан Максић

Србија / Аустралија 2018.

Трајање 26'

Филм прати српско-аустралијски тим стручњака и студената током друге кампање археолошких ископавања на локалитету Глац, код Сремске Митровице, 3км од некадашњег Сирмијума. На простору данашње Србије рођено је седамнаест римских царева. Тројица су на овом тлу подигли палате: Галерије у Ромулијани, Максимин Даја у Шаркамену и Константин на Медијани. Да ли Глац крије још једну царску палату показаће предстојеће дугогодишње аустралијско-српско истраживање.

- Краку Лу Јордан 

Режија: Дејан Радуловић

Србија 2018.

Трајање: 24'

Јединствен архео-металуршки комплекс из III века после Христа. 

Овакав комплекс нигде није пронађен у Европи. Служио је у обради метала а пре свега злата.

Налази се у Хомољу које је због злата одувек било на мети освајача. Река Пек је од памтивека била златоносна а прерађивачки центар Краку лу Јордан је дуго служио римској империји. Кроз причу о овом металуршком комплексу одлазимо и у време пре доласка Римљана јер су Ромеји практично дошли на просторе који више миленијума пре њих имају континуитет у обради метала. Ту је и прича о Аргонаутима, старим рударским тунелима и оригиналним начином вађења руде. Ту је и Виминацијум, Пинкум и друга места која нас повезују са металургијом злата а пре свега путевима злата који су мењали дестинације. Документарни филм Краку Лу Јордан је рађен на неколико битних дестинација на истоку Србије.

- Одежда кнеза Лазара 

Режија: Нада Савић

Србија 2018.

Трајање 26'

Хаљина кнеза Лазара, у коју су његове мошти обучене и сахрањене након Косовског боја, данас је највреднији експонат у Музеју Српске православне цркве. У судбини хаљине огледа се и судбина српског народа, а њена вредност надилази овоземаљске прилике.