Промоција Зборника бр. VIII и IX, Завичајног музеја Рума

Завичајни музеј Рума
четвртак, 25. јун у 19.00 часова

сала легата Миливоја Николајевића
улаз слободан

Промоција Зборника бр. VIII и IX 

Завичајног музеја Рума

У четвртак 25. јуна 2020. године, у 19 часова у сали Легата Миливоја Николајевића, одржаће се промоција Зборника бр. VIII и IX, Завичајног музеја Рума.

О Зборнику ће говорити рецензенти др Драго Његован и др Бранислав Поповић.

ИЗЛОЖБА: АЛ' ИМА ЉУБАВИ МОЈЕ

Завичајни музеј Рума
понедељак, 15. јун у 19.00 часова

сала легата Миливоја Николајевића
улаз слободан

ИЗЛОЖБА: 

АЛ' ИМА ЉУБАВИ МОЈЕ

Ретроспективна изложба фотографија нишког уметника Ивана Хаџи Здравковића (1952-2013) биће отворена 15. јуна 2020. године у Завичајном музеју Рума (Галерија легата Миливоја Николајевића) са почетком у 19 часова.

Аутор изложбе: Ивана Ехренсвард; кустос изложбе: Људмила Ђукић; дизајнер изложбе: Јелена Мацановић. 
Изложба је отворена до 29. јуна 2020. године.

Интересовање за фотографију и покретне слике 1971. године одводи Хаџи Здравковића у Београд, где уписује тек основане студије камере при Факултету драмских уметности. Идући у корак са савременом технологијом, усавршавао се и несебично преносио своју љубав и знање на млађе генерације. Бавио се образовним радом све до смрти, како у стручним школама, тако и на универзитетском нивоу.

Стих ”Ал' има љубави моје” Бранка Миљковића симболизује велику љубав Ивана Хаџи Здравковића према фотографији и темама које њом овековечава. Истовремено нас подсећа на његов рад на филму и изложби о нишком песнику.

Изложба слика Уметничког удружења Нова Пазова

Велики хол Културног центра
Петак, 12. јун у 19.00 часова
Улаз слободан

Изложба слика 

Уметничког удружења Нова Пазова

Учесници: Горан Арсенијевић- Гарсија, Татјана Бердњикова Михајловна, Милодарка Бралетић, Светлана Вранић Каназир, Марија Гужвица, Селена Даниловић, Драган Петровић-Дебиш, Никола Димитровић, Анђела Ђермановић, Драган Ђорђевић- Вајар, Кристина Ђуришић Маркуш, Невенка Загорац, Милијана- Јуца Јовановић, Предраг- Пеђа Јововић, Марјан Каравла, Владимир Лазић, Гордана Матић, Милисавка Морача, Мирослав Николић, Милица Николчић, Добрица Обрадовић, Драгана Олуић, Синиша Попов, Владимир Прица, Борислав Протић, Гордана Радишић, Милан- Меца Радумило, Павле Раковић- Паја, Слађана Рашковић Шимпрага, Немања Станковић, Момчило Фундуп, Миленко Хаџић, Љиљана Челиковић, Добринка Шашић, Горан Шпановић, Иван Гаљак, Јована Загорац и Бранко Јовичић.

Изложба је отворена до 28. јуна 2020. године.

Радно време Галерије: сваки дан од 10.00 до 12.00 и од 18.00 до 21.00 час, сем недеље када Галерија не ради.

ВИРТУЕЛНА ШЕТЊА КРОЗ ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

ВИРТУЕЛНА ШЕТЊА
 КРОЗ ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

У овим временима, великих искушења и нових технологија и тенденција, и Завичајни музеј Рума, придружио се многим другим културним институцијама у Србији и свету, и креирао виртелну шетњу кроз своје просторе и изложбене поставке.

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

СТАЛНА ПОСТАВКА:

УЧИОНИЦА ИЗ ПРОШЛОСТИ

АРХЕОЛОШКА ИЗЛОЖБА:

"ГОМОЛАВА- ПРОШЛОСТ, САДАШЊОСТ И БУДУЋНОСТ"

Филм: ФРАНЦУСКИ ФИЛМСКИ КАРАВАН-циклус: ГЛУМИЦЕ

у сарадњи са Француским институтом у Србији- Београд
организатори: Ворки тим Рума и Завичајни музеј Рума
ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
понедељак-петак 16-20. март у 19.00 часова
улаз слободан

ОТКАЗАНО

ФРАНЦУСКИ ФИЛМСКИ КАРАВАН

циклус: ГЛУМИЦЕ

Роми Шнајдер и Жана Моро – две готово митске личности француског филма, талентоване и карактерне жене.

Роми Шнајдер, дуго заробљена у симпатичној слици личности Сиси који ју је открио, има иза себе обимну филмографију која садржи неке од важних француских филмова. Након 35 година од њене трагичне смрти у 42 години, она заузима значајно место у француским срцима и остаје упамћена по професионалности и вишеструком таленту.

Жана Моро, икона новог таласа, била је такође значајна личност филма. Играла је култне улоге, обележавајући француску музику и позориште. Прва француска глумица која се појавила нага на филму, феминисткиња од почетка, остаће заувек у историји француског и међународног филма.

Роми Шнајдер и Жана Моро су глумиле само једном заједно, у Процесу у режији Орсона Велса.

понедељак 16. март у 19.00 часова

Цезар и Розалија

Режија: Клод Соте 

Играју: Роми Шнајдер, Ив Монтан, Сами Фреј 

Откако се развела од Антоана, Розалија живи са Цезаром. Из везе са Антоаном има ћерку која представља једину везу између њих двоје. Када се појави Давид, њен бивши љубавник, Розалија се поново заљубљује. Схватајући да ће млада жена да га напусти, Цезар предлаже Давиду да живи са њима. Два мушкарца убрзо постају велики пријатељи.

уторак 17. март у 19.00 часова

Пакао

Режија: Анри-Жорж Клузо 

Играју: Роми Шнајдер, Серж Ређијани 

Године 1964, Анри-Жорж Клузо почиње снимање филма “Пакао” са Роми Шнајдер и Сержом Ређанијем који прича причу о менаџеру хотела који је болесно љубоморан на своју жену. Међутим, након три недеље, режисер се разболео и снимање је прекинуто. Ово филмско искуство је угледало светлост дана 2005. године када су Серж Бромберг и Руксанда Медреа приказали 185 филмских трака. Овај видео запис има два дела. Први приказује снимање филма са сведочењима техничара, глумаца и асистената попут Коста Гаврас а и Катрин Алегре. Други се тиче самог филма. Жак Гамблан и Беренис Бежо преузимају улоге глумаца из недостајућих сцена.

четвртак 19. март у 19.00 часова

Жил и Џим

Режија: Франсоа Трифо 

Играју: Жана Моро, Оскар Верне, Анри Сер 

Радња филма се одвија у периоду од 1912. и 1933. године, а главни јунаци су Немац Жил и Француз Џим. У Паризу, обојица се заљубљују у Кетрин, и тројац постаје нераздвојно друштво одлучно у намери да живи живот пуним плућима упркос светском рату који бесни око њих. Када Жил изјави своју љубав Кетрин, Џим одлучи да се повуче упркос својим властитим осећањима. Жил и Кетрин се венчавају и добију ћерку, међутим Кетрин је и даље заљубљена у Џима.

петак 20. март у 19.00 часова

Лифт за губилиште

Режија: Луј Мал 

Играју: Жана Моро, Морис Роне, Жорж Пужули 

Жилијен Таверније је успешни бизнисмен који је у емотивној вези са шефовом супругом. Њих двоје одлучују да убију њеног мужа и да тај чин прикажу као самоубиство. Након убиства Жулијен установи да је заборавио да уклони један од трагова, те се враћа, али остаје заробљен у лифту. У исто време, младић и девојка из суседства украду му аутомобил. Њих двоје ће стицајем околности починити злочин за који ће бити окривљен Жилијен.

Филм ИСТИНИТА ПРИЧА О КЕЛИЈЕВОЈ БАНДИ

12- 18. март 2020. у 19 и 21.00
МАЛА ДВОРАНА
Улазница 200 динара

ЗБОГ КОРОНЕ ВИРУСА НЕ ОДРЖАВА СЕ ПРОЈЕКЦИЈА

ИСТИНИТА ПРИЧА О КЕЛИЈЕВОЈ БАНДИ

Оригинални наслов: TRUE HISTORY OF THE KELLY GANG

Држава/година: Аустралија, Велика Британија, Франуска/ 2019

Жанр: Биографски, крими, драма 

РЕЖИЈА: Justin Kurzel

УЛОГЕ: George MacKay, Russell Crowe, Nicholas Hoult, Essie Davis, Sean Keenan, Jacob Collins-Levy, Thomasin McKenzie

О аустралијском одметнику Неду Келију снимљено је неколико филмова, а глумили су га, између осталих, Хит Леџер и Мик Џегер. У најновијој верзији редитеља Џастина Курцела, која је урађена по истоименом роману Питера Керија у панк-рок стилу, племенитог пљачкаша тумачи Џорџ Макај. Важне улоге у филму “Истинита прича о Келијевој банди“ играју и Расел Кроу и Еси Дејвис.

У пустоши колонијалне Аустралије, где Енглези владају крвавом песницом над жилавим Ирцима, затичемо Неда Келија као дечака кога одгаја озлоглашени пустињак Хари Пауер (Расел Кроу). Он га учи животу и челичи за окрутни свет који га чека. Године пролазе, и Нед сазнаје да потиче из реда ирских побуњеника званих Синови сита, бескомпромисне групе бандита који се супродстављају тиранима у родној груди. Након што су му неправедно ухапсили мајку, Кели регрутује групу ратника како би осмислили један од најодважнијих напада анархије и побуне коју је земља икада видела. Ускоро ће од самог помена његовог имена припадници реда и закона дрхтати од страха...

Књижевно вече: НЕОСТВАРЕНЕ ЉУБАВИ СЛАВНИХ СРПСКИХ СЛИКАРКИ

ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА "АТАНАСИЈЕ СТОЈКОВИЋ" РУМА
Петак 13. март 2020. у 19.00 часова
улаз слободан

ОТКАЗАНО

Књижевно вече: 

НЕОСТВАРЕНЕ ЉУБАВИ СЛАВНИХ СРПСКИХ СЛИКАРКИ

Мирјана Мариншек Николић је књижевница и визуелна уметница.

Дипломирала је на Београдском универзитету, а студирала је уметност и књижевност, на Охио Университy, САД. Докторирала је на математици и информатици на Београдском универзитету. Пише за најпознатије домаће и иностране часописе из књижевности и уметности. Њен књижевни опус обухвата есеје, приче, путописе и романе.

Књиге прозе: „Путогледи“ - књига огледа, путописа и прича (издавач „Methaphysica”, Београд, 2004), „Три Фриде“ - роман (издавач „Свет књиге”, Београд, 2006), „Танго за Евиту“ - роман (издавач „Свет књиге”, Београд, 2007), „Панонски триптих” - Огледи о Добровићу, Крлежи, Вазарелију“ - есеји (издавач „Чигоја”, Београд, 2009), ”Снохвати о летењу” - есеји и приче (издавач „Прометеј”, Нови Сад, едиција „Драшко и пријатељи”, 2011), „Тај мали биоскоп у нашим главама“ - bildungs роман (издавач „Прометеј”, Нови Сад, 2012). Неке од њених проза објављене су и у домаћим и страним антологијама прича.

Књиге су јој преведене на немачки „Dieses kleine kino in unseren köpfen“, мађарски, као и француски језик „Image parlant“ - (антологија есеја, у едицији издавача „La traductiere“, Париз, 2013.), као и „Les visages d`une imagination solitaire“ - (антологија есеја, едиција издавача „Incertain Regard“, Париз, 2013.)

Уметнички рад заснива на цртежима, експерименталном филму и мултимедијалним пројектима. Ауторка је више ликовних дела: цртежа, експерименталних и видео радова, као и мултимедијалних књижевноликовних пројеката. Излагала је на многим групним и самосталним изложбама, као и на арт фестивалима, у земљи и иностранству. Члан је УЛУС-а и УКС-а. Живи и ради у Београду.