ДАРОВИ НАШИХ РОЂАКА И САВРЕМЕНИКА
У четвртак, 5. децембра 2019. године, у читаоници Градске библиотеке ''Атанасије Стојковић'' одржаће се књижевно вече посвећено нашим књижевним великанима Андрућу, Црњанском и Пекићу.
О Андрићи, Црњанском и Пекићу и њиховим књижевним дометима и траговима говориће књижевник, филозоф и теоретичар књижевности Милан Орлић.
Милан Орлић, књижевни теоретичар, научни истраживач и књижевник представиће своју књигу „Андрић, Црњански, Пекић“, која је заправо његова докторска студија написана на енглеском језику.
Реч је о делу намењеном књижевној елити у којој се аутор бавио моделом приповедања карактеристичним за три писца, врхунска интелектуалца и људима посебног кова, који су обележили своје време и оставили дубок траг у историји књижевнсти а који, на први поглед, не могу да стоје један поред другог.
Аутор је између Андрића, Црњанског и Пекића, међутим, нашао то заједничко језгро које припада истој наратолошкој типологији текста, која је код нас слабо позната наука:
Ја сам се бавио моделом који је карактеристичан за тројицу писаца у погледу тога ко од њих у својим делима има тај приповедни глас који читалац апсорбује док чита и који читаоцу представља догађаје. Бавио сам се наратолошким истраживањем тих аспеката код ових аутора, дакле ко је то ко говори у књизи, којим то техникама ради, и шта помоћу тих техника казује текстом који нуди читаоцу. То је оно што је њих повезало, објашњава Орлић.
Аутор се међутим, није бавио само њима већ и оним писцима који су им били као нека врста помоћне грађевине:
У наслову, рецимо, нема Меше Селимовића, ког лично издвајам по квалитету приповедања, дубини мисли, вештини излагања и другим критеријумима по којима га класификујемо и високо вреднијемо. Селимовић је мом карактеру ближи од Пекића јер је дубоко филозофски писац који је проникао у људску душу. Уједно, он је сличнији Пекићу него Андрићу јер у књизи Дервиш и смрт користи исти модел нараторства - тестаментарну подлогу, у којој свако поглавље почиње једним цитатом из Kурана и онда се даље развија из поглавља у поглавље. Исти модел користи Пекић, мада је Пекић више енциклопедијски писац.
Орлић се трудио да своју докторску студију донесе на начин једноставан и прихватљив за читаоца. Заступљен је у двадесетак најважнијих антологија и лексикона и носилац је бројних престижних књижевних награда и признања.
