Изложба ПРИРОДА У СКУЛПТУРИ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

Главна 182, Рума
уторак 24. децембар 2024. у 18 часова
улаз слободан

Изложба 

ПРИРОДА У СКУЛПТУРИ

Свечано отварање изложбе „Природа у скулптури“, посвећене делу чувене српске вајарке Дринке Радовановић одржаће се у уторак, 24. децембра 2024. године у 18 часова, у сали легата Миливоја Николајевића. Изложба ће бити отворена до 13. јануара 2025. године.

Дринка Радовановић (Страгари код Крагујевца, 1941 — Београд, 2. јул 2022) била је једна од најзначајнијих српских вајарки. Њена љубав према скулптури јавила се још у детињству. Била је ђак познатог вајара Матије Вуковића и члан Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) од 1979. године.

Својим талентом и упорношћу, оставила је богат и разноврстан уметнички опус: монументалне јавне споменике, рељефе, плакете, попрсја и фигуре. Њен рад је био излаган у Србији и широм света, а дела се налазе у најзначајнијим институцијама, укључујући Народни музеј, Историјски музеј и Етнографски музеј у Србији, али и у иностранству — од Париза и Москве до Њујорка и Светог Стефана. Њена дела, попут споменика Карађорђу у Марићевића јарузи, Николи Тесли на београдском аеродрому и Михајлу Пупину на Универзитету Колумбија, данас су симболи културне баштине Србије.

Дринка Радовановић је посебну пажњу посветила скулптурама из света животиња, кроз које је спајала снагу природе и уметности. Изложба „Природа у скулптури“ обухвата одабране радове Дринке Радовановић, пружајући увид у њен јединствени приступ уметности и непоколебљиву посвећеност природи као инспирацији.

Организатори изложбе су Фондација „Дринка Радовановић“ и Завичајни музеј Рума, уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Годишњи концерт СРПСКОГ ПЕВАЧКОГ ДРУШТА У РУМИ

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
Велики хол
недеља, 22. децембар у 19.00 часова
Улаз слободан

Годишњи концерт
СРПСКОГ ПЕВАЧКОГ ДРУШТА У РУМИ

Годишњи концерт Српског певачког друштва у Руми одржаће се у недељу, 22.12.2024. у 19 часова у Културном центру, где ћемо поделити са вама магију музике и хармоније!

Очекује вас вече испуњено незаборавним мелодијама и разноврсним репертоаром у чему ће нам помоћи и наши драги гости - дечији хор "До Ре Ми" и хор "Споменак" из Новог Сада.

На концерту ћете имати прилику да чујете и композиције које су нам донеле златну медаљу на Фестивалу музичких друштава Војводине.

Предавање ЖИВО НАСЛЕЂЕ ДРЕВНОГ ЈЕЗИКА: НАВАТЛ ЈЕЗИК И КУЛТУРА ОД АСТЕКА ДО САВРЕМЕНОГ МЕКСИКА- ИГОР СЕКЕ, етнолог

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА

Главна 182, Рума
субота 21. децембар 2024. у 18 часова
улаз слободан

Предавање 

ЖИВО НАСЛЕЂЕ ДРЕВНОГ ЈЕЗИКА: 

НАВАТЛ ЈЕЗИК И КУЛТУРА ОД АСТЕКА ДО САВРЕМЕНОГ МЕКСИКА

предавач: Игор Секе, етнолог

Наватл је један од 64 жива староседелачка језика Мексика. Био је званични језик астечке државе и захваљујући томе раширен је по целој Средњој Америци. Данас њиме говори око милион и по људи, припадника народа Нава, директних потомака Астека. Наватл култура је оставила неизбрисив траг како у материјалној тако и у нематеријалној култури Мексика, али и шире и њено присуство је и сада у XXI веку снажније него што често и сами Мексиканци мисле. Далеко од тога да се ради о једној давно изчезлој култури и језику, Наватл данас пролази кроз фазу ревитализације.

Игор Секе рођен је 1975. године у Новом Саду. Дипломирао је на Одељењу за етнологију и анропологију Филозофског факултета у Београду. Завршио је мастер студије из Антрополошких теорија, етнографских истраживања и интеркултуралних односа на Аутономном универзитеру у Барселони, док је истраживање за завршни рад спровео у Колумбији.

У Барселони је такође завршио Мировне студије при катедри УНЕСКО. Живи и ради у Мексику, где се бави проучавањем, промоцијом и заштитом староседелачких култура.

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ - Читање и промишљање

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
Петак, 20. 12. 2024.
Велики хол у 18.00 часоваслободан улаз

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ - проф. др СЛАЂАНА МИЛЕНКОВИЋ
"Читање и промишљање"

Учествују: проф. др Малиша Станојевић рецензент, мр Симо Поткоњак писац и Срђан Малешевић књижевник

Прикази и критике заступљени у књизи објављивани су књижевним часописима: Књижевне новине, Књижевна реч, Кровови, Летопис Матице српске, Повеља, Кораци, Траг, Буктиња, Развитак, Нова стварност, Бдење, Исток, Српска вила, Екерман, Суштина поетике, у зборницима Шумадијске метафоре, Црте и резе, у емисијама на РTВ „M”, Сремска Митровица на сајтовима Лагуне и Књижевног еснафа, Пенсилванија, САД; у Сремским и М новинама, као рецензије и говорене су на промоцијама. Аутори о којима је писала: Драгиша Живковић, Милосав Тешић, Љубивоје Ршумовић, Весна Капор, Љубомир Ћорилић,Филип Дaвид, Лео Бутнару, Дивна Вуксановић, Предраг Перишић, Љубица Арсић, Ивана Димић, Јоан Баба, Слободан Владушић, Мирослав Алексић, Селимир Радуловић, Кајa Панчић Миленковић, Синиша Соћанин, Аћим Тодоровић, Жељка Гавриловић, Милан Громовић, Јелена Стојсављевић, Бојан Љубеновић, Симо Поткоњак, Никола Страјнић, Николај Велимировић, Мирјана Митровић, Ненад Грујичић, Анита Панић, Милијан Деспотовић, Живко Попов, Елеонора Лутхандер, Срђaн Динчић, Јасмина Јанковић, Ивaна Кузмaнoвић, Жeљкa Aврић, Срђан Опачић, Војислав Радојковић, Трипко Драганић, Ратко Марковић Риђанин, Срђан Малешевић, Момир Васиљевић, Снежана Минић, Јелена Марићевић Балаћ, Рaдoвaн Влaхoвић, Нeдeљко Teрзић, Тодор Бјелкић, Драгорад Драгичевић, Видак Петровић, Ђура Шефер...

Слађана Миленковић објавила је 23 књиге, од тога седам збирки поезије, више научних монографија и уџбеника и једну књигу интервјуа са познатим личностима из области кулутре. Уређује Јутјуб канал Жива реч емисија.

Филмови МУФАСА: КРАЉ ЛАВОВА / 3Д / и СУСЕДНА СОБА

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
19-25.12 2024.
Мала дворана 19.00 часова
Цена улазнице: 350 динара

МУФАСА: КРАЉ ЛАВОВА / 3Д /
(СИНХРОНИЗОВАНО)

Најновија цртана авантура представља нам младунче без родитеља, изгубљеног и самог Муфасу, кога, у једном моменту упознаје симпатични лав по имену Така, наследник краљеве лозе. Така, принц са неприкосновеном будућношћу пред собом прима Муфасу у своју породицу, као свог брата. Случајан сусрет доводи до невероватног путовања, тестирајући тиме њихове односе, док заједнички раде на томе да избегну претећег и смртоносног непријатеља.

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
19-25.12 2024.
Мала дворана 21.00 часова
Цена улазнице: 300 динара

СУСЕДНА СОБА
Улоге: Џулијан Мур, Тилда Свинстон, Џон Туртуро...
Режија: Педро Алмодовар

Филм славног Педра Алмодовара, „Суседна соба“, његов први филм на енглеском језику!

Ово дирљиво остварење, овенчано је Златним лавом, главном наградом Филмског фестивала у Венецији!

Прича о пријатељству, али и о тешким одлукама.

Списатељица аутофикције Ингрид и ратна репортерка Марту биле су блиске пријатељице док су радиле у истој редакцији. Годинама касније, њихови животи поново се укрштају у екстремним околностима када Марта, суочена с терминалном болешћу, тражи од Ингрид да буде уз њу током њених последњих дана. Филм истражује дубоку, емотивну димензију пријатељства и поставља питања о животу, смрти и могућности избора.

ЧАЈ У 8 Концерт за виолину и клавир

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
Велики хол
четвртак, 18. децембар у 20.00 часова
Улаз слободан

ЧАЈ У 8
Концерт за виолину и клавир

Мина Менделсон, виолина
Бојана Димковић, клавир
Улаз је слободан

Програм:
1. Ernest Bloch: Nigun (II stav iz Baal Shem svite)
2. Sergei Prokofiev: Sonata za violinu i klavir no. 2, D-dur, op. 94 bis
-Moderato
-Scherzo: Presto
-Andante
-Allegro con brio
3. Vasilije Mokranjac: Stara pesma i igra (1952.)
4. Tomaso Antonio Vitali: Chaconne g-minor (arr. Charlier)

ЧАЈ У 8 Квартет МАЕСТРЕ и АГОТА ВИТКАИ КУЧЕРА

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
Велики хол
Среда, 17. децембар у 20.00 часова
Улаз слободан

ЧАЈ У 8 

Квартет МАЕСТРЕ и АГОТА ВИТКАИ КУЧЕРА

ПАСТИРСКА НОЋ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
ГЛАВНА 182, Рума
уторак 17. децембар 2024. у 18 часова
улаз слободан

ПАСТИРСКА НОЋ

Приче и музику у духу традиције представиће Вам Јелена Арсеновић, виши кустос етнолог, а потом ће Бранко Јефтић, уз подршку својих пријатеља, Едија Тајма и Вељка Љуштине представити овај јединствен инструмент.

Кавал, древни инструмент који се сматра праоцем свих дувачких инструмената, има историју која сеже преко 40.000 година уназад. Почео је као једноставна цев од кости са рупицама, а током векова је добио свој израз у многим културама, укључујући и нашу.Иако наизглед једноставан, кавал је један од најзахтевнијих инструмената за свирање, што ће и Бранко Јефтић потврдити кроз своје приче и искуства. Овај инструмент, дубоко повезан са пастирском традицијом, преноси тугу, самоћу и лепоту природе, али и снагу духа који га је одржао живим све до данас.

Вече ће бити испуњено музиком, причама о историји кавала, занимљивостима попут "ђавољих рупа" и духовним аспектима који овај инструмент повезују са нашом православном традицијом.

Филмови ВЕЛИКО ПУТОВАЊЕ:СПЕЦИЈАЛНА ДОСТАВА (СИНХРОНИЗОВАНО) и ГОСПОДАР ПРСТЕНОВА: РАТ РОХАРИМА

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА

12-18.12 2024.
Мала дворана 19.00 часова
Цена улазнице: 300 динара

ВЕЛИКО ПУТОВАЊЕ:СПЕЦИЈАЛНА ДОСТАВА (СИНХРОНИЗОВАНО)

Прошла је година откако су меда и зец Оскар стигли кући након невероватне авантуре. Поновно се зачуо дечји плач, а наши пријатељи не верују својим очима! Меда, који све у животу ради на исправан начин, поново одлучује да организује експедицију како би бебу доставио њеној правој породици. Овог пута морају да отпутују на други континент како би вратили маленог гризлија његовим родитељима. У посету им долази панда, која је у међувремену порасла, и придружује се путовању. Меда тада први пут види снег и покушава да урони у зимски сан, али га Оскар уз помоћ домишљатог трика одржава будним. На том путовању у балону, заједно с пријатељима, морају да избегну снежне невоље и злог лешинара који им стоји на путу.

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА

12-18.12 2024.
Мала дворана 19.00 часова
Цена улазнице: 300 динара

ГОСПОДАР ПРСТЕНОВА: РАТ РОХАРИМА 

Глумци: Брајан Кокс, Гаја Вајс, Лук Пасквалино...

Режија: Кенџи Камијама

Анимирани фантастични филм заснован на роману Господар прстенова, Џ. Р. Р. Толкина. Смештен 183 године пре догађаја описаних у оригиналној трилогији филмова, филм приказује судбину Куће Хелма Хамерханда, легендарног краља Рохана. Изненадни напад Вулфа, лукавог и немилосрдног господара Дунлендинга, који тражи освету за смрт свог оца, присиљава Хелма и његов народ на храбру последњу одбрану у древном граду Хорнбург – моћној тврђави која ће касније постати позната као Хелмова клисура. У све очајнијој ситуацији, Хера, Хелмова кћи, мора да пронађе снагу за пружање отпора смртоносном непријатељу, који је одлучан да их потпуно уништи.

Представа ЧАРОБЊАК ДОБРИЦА

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
Субота, 14. децембар 2024. године
Мала дворана у 11.00 часова
Цена улазнице: 100 дин

ЧАРОБЊАК ДОБРИЦА

Сцена „Маска“ Шабац

Иван Томашевић

ЧАРОБЊАК ДОБРИЦА

Представа за децу

Режија: Иван Томашевић

Играју: Нађа Ристић и Никола Јаношевић

О представи:

Представа је спој порука о потребном очувању природе и штетности прекомерне употребе мобилних телефона. Уз сонгове написане на познате музичке нумере, уз занимљиву причу и мађионичарске трикове дочаравамо деци “сукоб” између Добрице и Ђубране. Ђубрана је у ствари добра девојчица Сунчица коју је зачарао зли чаробњак из мобилног телефона. Она не испушта свој телефон и непрекидно игра игрицу “Испрљај природу”. За сваку бачену флашу, кесу, кутију од пице или хамбургера у природу она бележи поене у телефон и тако жели да победи доброг чаробњака Добрицу који покушава да очисти бачено ђубре. Добрици снагу и здравље дају свеже, здраво воће и поврће и шетња у природи, али како је Ђубрана загадила природу и уништила воће и поврће, Добрица је остао без снаге и Ђубрана га је затврила на другом нивоу игрице у свом телефону. Видећемо како се Добрица помоћу своје кућне љубимице, рибице Златооке ослободио и надмудрио Ђубрану која се покајала и пожелела да поново буде добра девојчица Сунчица.

Промоција књиге CAFE ТАЛИЈА

Градска библиотека "Атанасије Стојковић" Рума
понедељак, 9. децембар 2024. год. у 18.00 часова
читаоница
улаз слободан

Промоција књиге  CAFE ТАЛИЈА

ауторка Јасна Арбанас

Oтварање самосталне изложбе слика „СУНЦЕ ПРОБУЂЕНО“ уметнице Мирјане Зечевић

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА
ГЛАВНА 182, Рума
понедељак 9. децембар 2024. у 17 часова
улаз слободан

ИЗЛОЖБА
СУНЦЕ ПРОБУЂЕНО

Свечано отварање изложбе уметнице Мирјане Зечевић, под називом „Сунце пробуђено“, у понедељак, 9. децембра, са почетком у 17 часова, у сали Легата Миливоја Николајевића у Завичајном музеју Рума.Ову изложбу организују Српско-јапанско удружење „АРТ“ и Завичајни музеј Рума у част српско-јапанског пријатељства и рођендана мајке јапанског цара, Њеног Величанства Мичико.

Уметница Мирјана Зечевић, рођена у Врбасу, дипломирала је историју у Новом Саду, док се сликарством бави од раног детињства. Њен разнолик опус обухвата технике као што су уље на платну, акрил, пастел, акварел, оловка, туш и мултимедију. Учесник је многобројних колективних изложби широм земље. Кроз сликарство уметница претвара своју машту у опипљиву реалност.

Плаво позориште Београд У СУСРЕТ ПРВОМ БОЛУ (протокол одрастања)

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
8. децембар 2024. у 20.00 часова
Камерна сцена
Улаз је слободан

Плаво позориште Београд 

У СУСРЕТ ПРВОМ БОЛУ

(протокол одрастања)

Јавна презентација едукативно-креативног пројекта инклузије
младих особа са хендикепом „Ода различитости 3“.
Едукатори: Маша Јелић, Марко Поткоњак
Учесници: Тамара Аралица, Милица Бошковић, Филип Дамјановић, Ташана Дејановић, Душан Добросављевић, Александар Јовановић, Анастасија Марковић, Јулија Николић, Александра Новитовић, Стефан Обрадовић, Николина Стевановић, Ранко Травањ, Илија Урошевић
Координаторка: Дубравка Вујиновић
Дизајн штампаног материјала: Ивана Чолић
Фотографија: Јелена Митровић
Техника: Дејан Стојковић
Супервизија: Ненад Чолић

Промоција поетског друштва ,,Вид“ из Београда

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА

недеља, 8. 12. 2024.

Велики хол у 18.00 часова

слободан улаз

Промоција поетског друштва ,,Вид“ из Београда

Учесници: Никола Вјетровић, Звездана Репац, Анастасија Петровић, Илија Думић, Славиша Карановић, Теодора Јовић, Никола Јовановић, Милица Тодоровић

Поетско друштво ,,Вид“ је основано у априлу 2023. године, са жељом да окупи младе песнике и уметнике, и да им пружи сигуран амбијент у коме ће се њихов глас чути и у ком ће моћи да се повежу и размењују инспирацију, идеје, али и сугестије. Од оснивања до данас, ,,Вид“ броји преко 35 чланова. У поетским вечерима друштва, учествовали су и казивалис воју поезију разни истакнути уметници: академик Матија Бећковић, књижевник, новинар и рецитатор Ратомир Рале Дамјановић, песник и новинар Братислав Р. Милановић, академик Милосав Тешић; али и неки млади уметници у успону попут песника Косте Косовца и Амара Личине, глумице Теодоре Драгићевић, књижевнице Нађе Петровић. Такође се одржавају и мали скупови на којима песници дискутују о поезији, и једни другима деле разне конструктивне критике и савете, као и песничка запажања. Значајно је напоменути и то да је ,,Вид“ свој рад представио на разним факултетима, од којих је посебно значајна сарадња остварена са Филолошким факултетом Универзитета у Београду. Поетско друштво ,,Вид“ је ове године имало прилику да буде гост на Међународном београдском сајму књига, и да се и тим путем повеже са читалачком публиком.

Филмови ЗЛИЦА и ВЕНОМ 3: ПОСЛЕДЊИ ПЛЕС

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА

4.-11.12 2024.
Мала дворана 19.00 часова
Цена улазнице: 300 динара

ЗЛИЦА

(СИНХРОНИЗОВАНО)

Глумци: Синтија Ериво, Аријана Гранде, Џонатан Бејли...

Режија: Џон М. Чу

Филм о ком Холивуд не престаје да прича!

До сада неиспричаној причи о вештицама из Оза — Елфаби, младој жени, несхваћеној због необично зелене боје коже, која још увек није открила своју праву моћ — као и Галинди, популарној младој жени обасутој привилегијама и вођена амбицијом, али која још увек није открила своје право срце. Њих две се упознају на Универзитету Шиз, у фантастичној земљи Оз, где склапају неочекивано, али снажно пријатељство. Након сусрета са чудесним Чаробњаком из Оза, њихово пријатељство долази до раскршћа и животи им настављају потпуно супротним стазама.Галиндина непоколебљива жеља за популарношћу и моћи снажно је заводи, док ће Елфабина одлучност да остане верна себи и свима око себе имати неочекиване и шокантне последице по њену будућност. Њихове изванредне авантуре у Озу, довешће их до испуњавања њихових судбина, и тако постају Добра Глинда и Зла Вештица Запада.

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА

4.-11.12 2024.
Мала дворана  21.30 часова
Цена улазнице: 300 динара

ВЕНОМ 3: ПОСЛЕДЊИ ПЛЕС 

Глумци: Том Харди, Чуетел Еџиофор, Џуно Темпл...

Режија: Кели Марсел

Том Харди се враћа као Веном, један од највећих и најкомплекснијих Марвел ликова!

У последњем, финалном делу, Веном и Еди су у бекству, покушавајући да докуче који су им следећи кораци, а да не изгубе контролу и угрозе оба света. Еди и Веном донети тешке одлуке које ће обликовати њихов последњи плес. Прогоњени и људима и симбиотима, суочавају се с емотивним и напетим тренуцима.

Једна од кључних новина у „Веном 3: Последњи плес“ јесте увођење Кнула, једног од најстрашнијих зликоваца из Марвелових стрипова. Кнул, познат као бог симбиота, доноси додатну опасност и изазове за Венома, што најављује интензивне сукобе и акцију.