ГАЛЕРИЈА КЦ-а: велики хол
Петак, 25. октобар 2024. у 19.00 часова
Улаз слободан
БЕСКОНАЧНИ ПРЕДЕЛИ ДОЖИВЉЕНОГ
Рођена је 1944. године у селу Оглађеновац код Ваљева. Завршила је историју уметности на Филозофском факултету у Београду и сликарство (ликовни смер) на Вишој педагошкој школи у истом граду. Године 1990. примљена је у чланство УЛУВ-а, а 1997. године постаје и члан УЛУС-а. Учесник је великог броја изложби у земљи и иностранству, од којих треба издвојити самосталне изложбе у Југословенском културном центру у Паризу (2000.), у галерији West Kunst у Франкфурту (2017.) и у Српском културном центру у Будимпешти (2018.). Учесник је преко 100 сликарских колонија у земљи и ван ње. Најзначајније су Бујaк (Мађарска), Монастир (Тунис), Пиран (Словенија), Велика Хоча, Штрпце, Магнохром Краљево, манастир Раваница код Ћуприје, Гаџин Хан, Бачка Топола... Учесник је преко 50 хуманитарних акција. Слике Милијане Јовановић су, осим на нашим просторима, нашле место у многим приватним колекцијама у иностранству: Француска, Италија, Норвешка, Америка, Канада, Аустралија, Тунис, Мађарска и др. Добитник је две откупне награде Галерије "Лазар Возаревић" у Сремској Митровица и више похвала. Као професор ликовне културе у основној школи „Вељко Дугошевић“ добила је Октобарску награду града Руме 1990. године. У свом завичају је 2019. године отварила Легат слика. Живи и ради у Руми.
Текст о изложби
" Уврежено је мишљење да се у сваком историчару уметности крије потајни сликар. Неки од њих, не зна се из којих разлога, никад не развију тај порив, али има и оних који су, паралелно са позивом којим су се, стицајем околности бавили, неговали и, каткад, на најбољи начин однеговали свој таленат, често до особних постигнућа. У то нас уверевају бројни примери из даље и ближе прошлости. Том кругу ликовних делатника треба приписати име Милијане Јовановић – Јуце, која је, поред Више педагошке школе, завршила Историју уметности, што јој је помогло да делотворно проникне у тајновите просторе ликовног творења Када је реч о ранијим прилозима, који су део изложбе, треба се намах осврнути на тематски круг њених интересовања. У тадашњим радовима се олако увиђа инспиративно полазиште. Пажљивија анализа открива да, окосница њеногделања, почива на мотивима, које налази у природном окружењу, што их запажа у домену флоре и фауне. Наредни део радова Милијане Јовановић је оплемењен другим и другачијим садржајима. Домен интересовања се проширио на мање знану технику, коју је применила, на пастел. Потоње радове одликује уравнотежена композициона схема. Прате их складна ритмичка пулсирања, прожета осетљивим, крајње истанчаним бојеним ткањем. Наглашена поетска визија, наткоја се може сматрати императивом њеног стваралачког уверења, потом особита звуковност бојених вибрација, упућују на крајњу посвећеност и опсег прегнућа, којим је пажња уметнице усмерена ка успостављању компактне пластичне антиципације. То су биле, и остале основне одреднице ликовног говора Милијане Јовановић, о чему сведоче показана дела, која одају обележје аутономног, целисходно уобличеног израза.”
Здравко Вучинић
