петак, 28. фебруар 2020.

Изложба ЗИМСКИ СНОВИ

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
велики хол
петак 28. фебруар, 19 часова
улаз слободан


ПАСТЕЛИ


ЗИМСКИ СНОВИ



ИЗЛОЖБА СЛИКА НАТАШЕ БЛАГОЈЕВИЋ




ПОЕТСКА ВИЗИЈА СВЕТА 

Сликарство Наташе Благојевић показује знаке особеног исказа којим провејава готово заборављена класична лепота облика и форме. Дати сензибилитет испољава кроз уврежену склоност за финоћу сликане материје. Тим начином обликује поетски ситуиран свет, којим је окружена и инспирисана, мада не треба пренебрегнути сјајног Колесникова, чији опус је увек изнова потстиче на додатна прегнућа. Допринос Наташе Благојевић представља освежење у односу на неке ликовне кретње и трендове који измичу класичним идеалима ликовног делања. Она је у том домену успела да оствари замашно, уверљиво, домашајима успело дело, које је сврстава у запажене ствараоце новије праксе.
Здравко Вучинић


Наташа Благојевић припада великој породици сликара поетског реализма. Чланство у Ликовном клубу “Ђуро Салај” од 1975. године, упути Катарине Јовановић, поготово стваралачки подстицаји Степана Колесникова, знатно су утицали на њен уметнички развој. Од првог самосталног излагања 1977. приредила је 10 изложби и учествовала на преко 200 заједничких смотри у земљи и иностранству. Добитница је награда: Плакета града Београда, Плакета града Загреба, Награде на Октобарском салону сликара аматера и других признања.








четвртак, 27. фебруар 2020.

Промоција књиге ДЕВОЈЧИЦА И КОЊИЋ

Градска библиотека "Атанасије Стојковић" Рума
четвртак 27. фебруар у 11 часова
читаоница
улаз слободан



 ДЕВОЈЧИЦА И КОЊИЋ

аутор: Љиљана Дугалић


Књига Љиљане Дугалић „Девојчица и коњић” уводи нас у чаробни свет детињства; чистоте и безазлености дечје душе. Питања малог бића које открива свет, природу, људе и појаве су зачуђујуће прецизна, али никако „стармала”. Иако наизглед наивна и лагана, треба се добро замислити како да се одговори и објасне неке појаве које су нама свакодневне и на које смо навикли, па их више и не сматрамо лошим.

Мила је девојчица која расте у складној породици, окружена љубављу, и ту љубав преноси на све око себе.

Одрасли ће се сетно осмехнути док својој деци буду читали ову прелепу књигу, сетивши се себе некадашњих, и са болом упитати где смо то одлутали и да ли смо заборавили Христове речи да, док не будемо као деца, нећемо ући у Царство Небеско.

Приче о девојчици Мили плене добротом, љубављу, лепотом и диван су пример који можемо пружити деци.

Достојевски је давно у својим „Дневницима” написао: „Не потцењујте живот”.

Тим путем је ишла и Љиљана Дугалић, не измишљајући шта би то деца могла да кажу, него сведочећи шта деца питају и говоре. Преносила је дечја питања и умовања која само безазлене душице могу да питају, као у причи „Богати и сиромашни”, када Мила пита тату: „Да ли птице могу да буду сиромашне?” После татиног одговора, она размишља и даље пита: „Тата, како људи могу да буду сиромашни, а птице не?” На оваква питања није лако одговорити, али се тата изванредно снашао и рекао „да се птице на грани никада не боје да ће остати без хране, и да не скупљају само за себе семење до којег долете, него да кљуцају док су гладне, а остало препуштају другим птицама. А људи не чине тако.”

Има у књизи много симпатичних и само наизглед смешних причица, но све су то доживљаји детињства, али питања мале Миле никако нису само скуп дечјих бисера, већ и штиво које поучава, на чијем се примеру ненаметљивом поуком уче сва деца.

Дирљива је брига детета кад је угледала, по њеном мишљењу, зазидане прозоре на фасади цркве, и озареност и срећа када јој је тата рекао: „Мила, то нису зазидани прозори, на тим местима ће бити фреске, када се заврши зидање храма. На једној страни ће бити Христос, на дугој Мајка Божја.“

„Богородица!“, радосно је поновила девојчица и већ замислила како ће то диван призор бити. Богородица огрнута златним омофором док у наручју грли свог Сина, а Он већ тако мали, с подигнутом десном руком, благосиљаће цео свет.

И њу, малу Милу.“

Мила је била јединица и желела је да има брата или сестру. Сама у соби, разговарала је са иконама и тихо изговорила како жели што пре да добије сестру или брата. Она није знала да су родитељи, стојећи поред врата, чули њен шапат. А чули су га и светитељи, јер се после неког времена у њиховој породици догађају велике промене и Мила постаје старија сестра.

Одрасли обично мисле да деца, занета својим играма, не чују њихове разговоре, или оно што се говори на телевизији, али деца све виде и чују. Тако је и Мила пред спавање, после прочитане приче, питала маму да ли је негде рат и да ли се ратује и ноћу.

Мама се сетила како је она, тада девојчица, пре двадесет година, „дрхтала уз своју мајку, док су убојите ракете погађале мете у нашој земљи. Чак и ноћу док сви добри људи спавају, а мала деца још расту.” Уздахнула је и рекла да се негде у свету води рат, али да је то далеко од нас.

Благи осмех измами питање: „Где се Сунце сакрије кад већ кажеш да се не купа у мору?”, али и помаже другим родитељима да одговоре на питања своје деце.

Уз књигу Љиљане Дугалић „Девојчица и коњић” поново ћете пронаћи дете шћућурено у неком кутку ваше душе и причама обрадовати оне које највише волите.

Књига је писана за децу, и диван је дар сваком детињству.

Радмила Мишев


Књига је издата са благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Г. Василија

Број страна: 64
Писмо: Ћирилица
Година издања: 2019

Филм ИНВАЗИЈА

27 .2 - 4. 3. 2020. у 19 и 21.00
МАЛА ДВОРАНА
Улазница 200 динара


ИНВАЗИЈА

Оригинални наслов: Вторжение/Притяжение 2
Дужина трајања филма: 129 мин
Држава/Година: РУС/2020
Жанр: научна фантастика, акција, драма
Глумци: Ирина Старшенбаум, Риналь Мухаметов, Александр Петров, Юрий Борисов, Сергей Гармаш и Олег Меньшиков
Режисер: Фёдор Бондарчук

Најишчекиванији руски филм године, спектакуларни блокбастер "Инвазија" истражује тајну човечанства, а фантастична стварност само погоршава истрагу. Постоји један начин да се победи - остати човек. Прошле су три године од пада ванземаљског брода. Катастрофа која се десила, заувек је променила живот девојчице из Чертанова али и поглед становника на комплетан универзум. Чини се да је ово био највећи тест за човечанство. Оно чега људи још увек нису свесни јесте да ће ускоро доживети нови сусрет. Да ли су спремни на то?

понедељак, 24. фебруар 2020.

Филм ФРУШКОГОРСКИ МАНАСТИРИ, ДАНАС- KРУШЕДОЛ и ВЕЛИКА РЕМЕТА

продукција: Ворки тим и Радио епархије сремске "Српски Сион"
организатори: Ворки тим и СПЦО- Рума, Храм силаска Светог Духа на апостоле Рума
четвртак 27. фебруар, 19.00 часова
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
велики хол
улаз слободан



документарни серијал
ФРУШКОГОРСКИ МАНАСТИРИ, ДАНАС
КРУШЕДОЛ и ВЕЛИКА РЕМЕТА

Са благословом Епископа сремског г. Василија филмска екипа Независног филмског центра Ворки тим и Радија епархије сремске "Српски Сион" у периоду од 2017. до 2019. године снимила је 21. фрушкогорски манастир. Идеја је била да се о сваком фрушкогорском манастиру направи 30. минутна емисија о животу и раду у манастирима из данашњег угла, са освртом на важна дешавања и тиме визуелно овековече сви манастири наше свете Фрушке горе, који данас постоје. Пoсећен је и снимљен 21. манастир. 

Ауторску екипи су чинили:
Борис Секулић, вероучитељ- водитељ
Гаврило Ромић- водитељ
Маринко Симић, вероучитељ- консултант
Мирослав Крсмановић, вероучитељ- уредник Радија Српски Сион
Милица Цакић- тонски сниматељ, фотограф
Драган Цакић, сценариста, сниматељ, монтажер, редитељ 


КРУШЕДОЛ

После смрти свог супруга, деспотица Ангелина, која је једно време боравила на Западу, стиже 1487. године у Срем. Са собом доноси и мошти свог супруга Стефана Слепог. Од угледне Српске породице Јакшић добија земљиште на коме подиже женски манастир данас сеоска црква посвећена Сретењу Господњем, у самом месту Крушедолу – а њен син владика Максим (у световном животу деспот Ђорђе Бранковић), уз материјалну помоћ свог рођака влашког војводе Јована Њагоја, подиже мушки манастир Крушедол. Помоћ Бранковићима пружа и велики руски кнез Василије, који је био у сродству са Јакшићима.
Манастир Крушедол настао је у времену од 1509. до 1514. године. У својој задужбини су живели, а и умрли: владика Максим 1516, а Ангелина 1520. године. Убрзо по престављењу проглашени су светим и мошти су им чуване у Крушедолу. Овај манастир се са својим имањем помиње у турском попису 1546. године. За разлику од поседа осталих фрушкогорских манастира крушедолски су били далеко већи. Та имања су, према турским пописима из 1566/67. године, знатно и увећана. Током XV и XVII века крушедолски игумани често бораве у Русији ради прикупљања помоћи. Године 1670, у манастиру Крушедолу обитава 90 калуђера и 12 стараца. У време Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем крушедолски калуђери су са манастирским драгоценостима пребегли у Сентандреју. Вратили су се 1697. године. Митрополит Исаије Ђаковић је 1710. пренео из Беча мошти патријарха Арсенија Чарнојевића у манастир Крушедол. После битке код Петроварадина 1716. године, турци су у одступању опљачкали и запалили манастир, а мошти светих Бранковића сасекли и запалили.
Током целе прве половине XVIII века манастир је обнављан: владика печујски Никанор Мелентијевић сазидао је 1722-1725. године конак. 1742. је црква проширена, а 1746. прекривена лимом.
Конаци манастира окружују храм са све четири стране и делом су на спрат. Током времена су дорађивани и президани.
Црква манастира Крушедола је и маузолеј Србских црквених и других знаменитих личности у коме се чувају земни остаци грофа Ђорђа Бранковића, патријарха Арсенија IV Шакабенте и митрополита Јована Георгијевића. У манастиру су сахрањени и Јован Рашковић, војвода Стефан Шупљикац, кнегиња Љубица (жена кнеза Милоша Обреновића), митрополит Петар Јовановић и краљ Милан Обреновић.
Храм манастира Крушедола у основи има изглед триконхоса. Олтарске и певничке апсиде су полукружне, засведене полукалотама. Сводови наоса су полубочасти са кубетом које се ослања на четири четвороугаона стуба. Кубе је кружно изнутра, а споља осмострано. Припрата је одвојена од наоса. Барокни звоник одвојен је од храма и повезан је са западним делом конака. Због сталних обнављања и доградњи, црква и манастирски комплекс немају свој првобитни изглед.
Живописање припрате завршено је 1542. године, за време игумана Силвестра. Исликавање осталог дела крушедолског храма почело је 1545, за време игумана јеромонаха Јоакима. Године 1750, Рацко Јовановић из Новог Сада дао је да се живопише припрата манастирске цркве, а 1751. је темишварски епископ Георгије Поповић украсио олтар зидним сликама. Ктитор живописа средњег дела цркве, затим таваница, столова и певница, био је 1756. године владика Јован Георгијевић. Живописање крушедолског храма средином XVIII столећа изведено је преко ранијег фреско-сликарства. Овај барокни живопис, који је рађен уљаним бојама, дело је руку више мајстора блиских сликарским схватањима рускоукрајинског црквеног сликарства.
Иконостас манастира Крушедола чине иконе од XVI до XVIII столећа. Посебно се издваја Деизис, једно од најбољих сликарских остварења ХVI века.
Манастир Крушедол поседовао је највреднију ризницу од свих фрушкогорских манастира. Вредне драгоцености Бранковића и остале Србске властеле чуване су у крушедолској ризници све до 1942. године; тада је ризница опљачкана, а остатак блага однет у Загреб. Сачуване манастирске драгоцености враћене су 1946. у Београд и похрањене у Музеј Српске Православне Цркве где се и данас налазе. 
Манастир Крушедол (саграђен 1509, задужбина светог Максима Бранковића). Храм Благовештења Пресвете Богородице (1509.); капела светог владике Максима (прва половина 18. века). Намесник манастира: архимандрит Сава  (Јованчевић), са братијом.

ВЕЛИКА РЕМЕТА

Манастир Велика Ремета налази се у југоисточном делу Фрушке горе, дубоко у планини и на висини од 270 m, северозападно од истоименог насеља и некадашњег Прњавора Велика Ремета, у чијем се атару данас налази. Манастир просторно и административно припада општини Ириг.
Манастир је посвећен светом Димитрију, а у његовом саставу се налази и црква посвећена овом свецу. У оквиру манастира се налазе и две капеле — светог Јована Крститеља из 18. века и Успенија Пресвете Богородице из 1970.
По предању, манастир је основао краљ Драгутин када је у лову пао са коња и остао трајно хром. Према званичним подацима Велика Ремета се први пут помиње 1562. Постоји и један писани податак из 1509. да је изасланик-калуђер деспотице Ангелине Бранковић долазио у манастир посвећен светом Димитрију (манастир Велика Ремета је посвећен овом светитељу).
Данашњи манастирски комплекс је веома стар и сматра се да је његова градња започета још у 15. веку. Барокни звоник придодат му је 1735. и посвећен је рођењу светог Јована Претече (светог Јована Крститеља). Фасада цркве прилагођена барокном изгледу у периоду 1733—1753. Нове иконе за иконостас израђене су у првој половини 18. века. Међутим, престоне иконе су старије. Ове иконе су сликали 1687. придворни руски зографи Леонтије Стефанов, Јоан Максимов и Спиридон Григорев.
На почетку Другог светског рата у манастир улазе усташке јединице и у њему остају све до пролећа 1943, тако да је комисија загребачког Музеја за умјетност и обрт 10. септембра 1941. дошла да попише имовину манастира и да је однесе у Загреб. Она је преузела свега око 60 предмета, што говори да су остала добра била покрадена и уништена. Када су пролећа 1943. усташе напуштале манастир, спалиле су га.
Велика Ремета је обновљена 1982.
Манастир је данас у добром стању. Главна црква је са све четири стране опкољена конацима и има највиши звоник у Срему (38,6 m).
Манастир Велика Ремета (14. век). Храм светог великомученика Димитрија (14. век). Капела светог Јована Крститеља (18. век) и Успенија Пресвете Богородице (1970. год.). Настојатељ: архимандрит Стефан (Вучковић), са братијом и сестринством.

Промоција књиге МОЈ ЛЕТ ЈЕ МОГУЋ

Завичајни музеј Рума
уторак, 25. фебруар у 17.00 часова
улаз слободан



Промоција књиге  
МОЈ ЛЕТ ЈЕ МОГУЋ
аутор: Зорица Петровић




Завичајни музеј Рума, у уторак 25. фебруара 2020. године, у 17 часова приређује промоцију књиге "Мој лет је могућ" - збирка прича о променама кроз фрактални цртеж. Аутор књиге је Зорица Петровић.
Фрактално цртање је уметност бављења собом, својим жељама, страховима, стрепњама, односима са људима. Бојећи откривамо себе новог, разоткривамо своје сенке и охрабрујемо се за промену, како би свој живот учинили сврсисходнијим, веселијим, испуњенијим.


четвртак, 20. фебруар 2020.

Филм ЛЕД 2


20 - 26. . фебруар 2020. у 19 и 21.00
МАЛА ДВОРАНА
Улазница 200 динара


ЛЕД 2 

Дужина трајања филма: 130 мин
Држава/Година: РУС/2020
Жанр: драма, романтични/љубавни

Глумци:  Александр Петров, Аглая Тарасова, Виталия Корниенко, Мария Аронова
Режисер: Жора Крыжовников

Захваљујући искреној љубави хокејаша Саше, првакиња у уметничком клизању Нађа успела је да устане из инвалидских колица и поново заплеше најлепшу игру на леду. Деловало је да ће наставити тамо где је стала у освајању титуле најбоље играчице Русије, али је жеља да се уда за Сашу и роди му дете била већа. Међутим, не и од цене коју ће због остваривања тог сна морати да плати. После немилог догађаја, који ће заувек променити животе младог брачног пара, чини се да је немогуће поново рачунати на срећан крај. Али, уколико поверујете у то, онда не познајете довољно добро ову ледену бајку...

четвртак, 13. фебруар 2020.

Филм ГРУДИ

13 - 19. фебруар 2020. у 21.00
МАЛА ДВОРАНА
Улазница 250 динара



ГРУДИ


Дужина трајања филма: 92 мин
Држава/Година: ЦГ/2019
Жанр: драма
Глумци: Дубравка Дракић, Нада Шаргин, Марија Шкаричић, Војин Ћетковић, Мира Бањац, Пеђа Бјелац, Јелена Ђукић, Данило Лончаревић, Бранимир Поповић, Александар Ђурица Режија
Режисер: Марија Перовић

Нови филм Марије Перовић води нас у Никшић на прославу 25 година матуре и прати три другарице које се окупљају овим поводом. Ликови су припадници средње класе, интелектуалци, неостварени и шармантни антијунаци, родитељи и они који покушавају да се остваре као родитељи. Једна од кључних тема је борба против канцера дојке. Тема приче је генерацијско, гимназијско пријатељство, а драмски разлог болест, тако да се скреће пажња на врлине и мане савременог друштва: темпо живота, трка за афирмисањем, опстанак, пријатељство, подршка, генерацијски сукоб и жеља за бољим животом.

Филм ВРЕМЕ ЈЕ ЗА САНКАЊЕ

13 - 19. фебруар 2020. у 19
МАЛА ДВОРАНА
Улазница 200 динара


 ВРЕМЕ ЈЕ ЗА САНКАЊЕ

Оригинални наслов: Racetime
Дужина трајања филма: 89 мин
Држава/Година: Канада/2018
Жанр: анимирани, авантура, комедија
Глумци: Sonja Ball, Hélène Bourgeois Leclerc, Mehdi Bousaidan
Режисер: Benoît Godbout, Jean-François Pouliot

Фића је специјално за трку конструисао фантастичне санке, али се оне у првој трци распадну мало пре линије циља. То је тежак губитак за Фићу који се не мири са чињеницом да је можда направио грешку у конструкцији или да је стратегија трке била промашај. Заједно са својим пријатељима открива да је Зоки варао да би се домогао победе. Фића захтева реванш трку... Зоки наравно пристаје, под условом да Фића направи нову писту за трку. Када је са друговима направио спектакуларну трасу, Зоки је схватио да са Фићом нема шале, и почиње да смишља нове смицалице. Док се спремају за нову трку Зоки је обезбедио све подвале да би добио трку. Али и Фића са својим другарима има неколико јаких изненађења за њега.

понедељак, 10. фебруар 2020.

Представа ШВАБИЦА

ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ- БЕОГРАД
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
ВЕЛИКА ДВОРАНА
четвртак, 13. фебруар 2020. у 20.00 часова
Улазница 800 дин.




Југословенско драмско позориште Београд
Лаза Лазаревић
ШВАБИЦА

Режија: Ана Ђорђевић
Играју: Радован Вујовић, Марија Вицковић, Бојана Маљевић, Небојша Миловановић, Милена Васић и Бојан Лазаров

О представи:

Ова представа настала је на основу једне од најлепших и најтужнијих приповедака српског реализма, Швабице Лазе Лазаревића. То је прича из 19. века о младом Србину на студијама у далеком, богатом, ученом свету, о томе како је успео да победи и стид и понос како би био срећан, о осећају дужности према својој породици и својој средини због које је ту срећу морао да одбаци, и о томе како патријархална себичност и патриотска ускогрудост других може човека довести до тога да изгуби слободу, угуши љубав и изневери себе. Швабица је учествовала на Стеријином позорју у Новом Саду, Јоакимфесту у Крагујевцу, Позоришном маратону у Сомбору, Бориним позоришним данима у Врању и на Вршачкој позоришној јесени. Гостовала је уз то и у Панчеву, Ваљеву, Чачку...Представа је освојила Стеријину награду за костимографију (Лана Цвијановић) и четири награде на фестивалу Вршачка позоришна јесен: за најбољу представу у целини, за режију (Ана Ђорђевић) и за глуму (Марија Вицковић и Радован Вујовић). Радован Вујовић је за своју улогу добио и награду фонда „Дара Чаленић“.

петак, 7. фебруар 2020.

Филм ЦИКЛУС ХОЛАНДСКОГ ФИЛМA #2

Ворки тим и БалканКулт фондација
уторак 11. фебруар 2020, 19 часова
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
велики хол
улаз слободан



ЈА И МОЈИ РОДИТЕЉИ, МОЈИ РОДИТЕЉИ И ЈА 
документарни филм

година производње: 2004. 
дужина филма: 75 мин. 
режија: Герит ван Елст 

Године 1975, студент режије Герит ван Елст дипломирао је на Холандској филмској академији документарним филмом о свакодневном односу са родитељима. 

После 29 година он наставља ту причу у поприлично измењеним околностима. Видећемо шта се и колико променило у њиховим односима. Герит ван Елст комбинује старе с новим снимцима и прави снажан документарац о односима двеју генерација у холандском друштву.

четвртак, 6. фебруар 2020.

Филм ЖАО НАМ ЈЕ ШТО СМО ВАС ПРОПУСТИЛИ

6 - 12.фебруар 2020. у 19 и 21.00
МАЛА ДВОРАНА
Улазница 200 динара


ЖАО НАМ ЈЕ ШТО СМО ВАС ПРОПУСТИЛИ

Оригинални назив: Sorry We Missed You
Трајање (мин):101
Жанр: Драма
Година: 2019.
Земља: Уједињено Краљевство, Француска, Белгија
Режисер: Ken Loach
Улоге: Kris Hitchen, Debbie Honeywood, Nikki Marshall

Рики и његова породица воде тешку борбу с дуговима још од финансијског слома 2008. Прилику да их се ослободе добијају када се Рики запосли као достављач. Као и посао јунакове супруге, неговатељице, посао достављача је тежак. Породична веза је снажна све до тренутка када им се пословни путеви разилазе, тада долази до слома.
Кен Лоуч приказује емотивну кризу једне радничке породице проузроковану све већим класним разликама у друштву.

понедељак, 3. фебруар 2020.

Филм НЕОБИЧНИ

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
до 5. фебруар 2020. у 19 и 21.00
МАЛА ДВОРАНА
Улазница 200 динара


НЕОБИЧНИ

Оригинални наслов: Hors normes
Дужина филма: 114 мин
Држава/година: ФРA/2018
Жанр: комедија
Глумциi: Vincent Cassel, Reda Kateb, Bryan Mialoundama, Hélène Vincent, Alban Ivanov
Режисери: Olivier Nakache, Éric Toledano


Двадесет година Бруно и Малик живе у одвојеном свету, уз аутистичну децу и тинејџере. Њихова удружења обучавају младе људе из опасних четврти да се брину о онима који су окарактерисани као „изузетно комплексни“. Посебно партнерство за посебне личности.

субота, 1. фебруар 2020.

МЕСЕЧНИ ПРОГРАМ ЗА ФЕБРУАР 2020.

КУЛТУРНА ДЕШАВАЊА У РУМИ КОЈА НАС ОЧЕКУЈУ У ФЕБРУАРУ 2020.

ФИЛМ

НЕОБИЧНИ
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
до 5. фебруар 2020. у 19 и 21.00
МАЛА ДВОРАНА
Улазница 200 динара


ЖАО НАМ ЈЕ ШТО СМО ВАС ПРОПУСТИЛИ
6 - 12.фебруар 2020. у 19 и 21.00
МАЛА ДВОРАНА
Улазница 200 динара

ВРЕМЕ ЈЕ ЗА САНКАЊЕ
13 - 19. фебруар 2020. у 19
МАЛА ДВОРАНА
Улазница 200 динара

ГРУДИ
13 - 19. фебруар 2020. у 21.00
МАЛА ДВОРАНА
Улазница 250 динара

ЛЕД 2 
20 - 26. . фебруар 2020. у 19 и 21.00
МАЛА ДВОРАНА
Улазница 200 динара

ИНВАЗИЈА
27 .2 - 4. 3. 2020. у 19 и 21.00
МАЛА ДВОРАНА
Улазница 200 динара

ЦИКЛУС ХОЛАНДСКОГ ФИЛМА #2 (Ја и моја породица)
Ворки тим и БалканКулт фондација
уторак 11. фебруар, 19 часова
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
велики хол
улаз слободан

ФРУШКОГОРСКИ МАНАСТИРИ, ДАНАС- КРУШЕДОЛ И ВЕЛИКА РЕМЕТА
документарни филм
организатори: Ворки тим и СПЦО- Рума, Храм силаска Светог Духа на апостоле Рума
четвртак 27. фебруар, 19 часова
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
велики хол
улаз слободан

ПОЗОРИШТЕ

ШВАБИЦА
ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ- БЕОГРАД
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
ВЕЛИКА ДВОРАНА
четвртак, 13. фебруар 2020. у 20.00 часова
Улазница 800 дин.



ИЗЛОЖБА

ЗИМСКИ СНОВИ
аутор: НАТАША БЛАГОЈЕВИЋ

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
велики хол
петак 28. фебруар, 19 часова
улаз слободан


КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ

Промоција књиге МОЈ ЛЕТ ЈЕ МОГУЋ
аутор: Зорица Петровић
Завичајни музеј Рума
уторак, 25. фебруар у 17.00 часова
улаз слободан

Промоција књиге ДЕВОЈЧИЦА И КОЊИЋ
аутор: Љиљана Дугалић
Градска библиотека "Атанасије Стојковић" Рума
четвртак 27. фебруар у 11 часова
читаоница
улаз слободан