четвртак, 29. јун 2017.

Film TRANSFORMERSI- poslednji vitez

KULTURNI CENTAR RUMA
VELIKA DVORANA
Petak, 30. Jun u 20.00 časova
Ulaznica 250 dinara



Transformersi - poslednji vitez, 3d

Originalni naslov: Transformers: The last knight
Dužina trajanja filma: 140 min.
Država/godina: usa/2017
Žanr: akcija, avantura
Glumci: Mark wahlberg, Josh Duhamel
Režiser: Michael Bay

Sadržaj
Nastavak kultne franšize će nas provesti kroz daleku prošlost do savremenog doba i objasniti postojanje transformersa još od davnina. Uz do sada neviđene efekte i fantastičnu priču, svi voljeni likovi će se okupiti u ovom nastavku, uz pojačanje nekih od najvećih glumačkih imena koja će potvrditi da je ovo nastavak za pamćenje.

Film AUTOMOBILI 3

KULTURNI CENTAR RUMA
VELIKA DVORANA
Petak, 30. jun u 16.00 časova
Ulaznica 250 dinara



AUTOMOBILI 3

Originalni naslov: Cars 3
Dužina trajanja filma: 103 min.
Država/Godina: USA/2017
Žanr: animirani, avantura, komedija
Glumci: Armie Hammer, Owen Wilson, Bonnie Hunt, Tony Shalhoub, Cheech Marin
Režiser: Brian Fee
Distributer: Taramount film

SADRŽAJ
Iznenađen novom generacijom super brzih trkača, legendarni Munja Mekvin (glas Ovena Vilsona) iznenada će biti izguran iz sporta koji voli. Da bi se vratio u igru, biće mu potrebna pomoć ambiciozne mlade mehaničarke, Kruz Ramirez, koja ima sopstvene planove za pobedu, plus inspiracija pokojnog fantastičnog Hadson Horneta i još par neočekivanih obrta. Dokazujući da broj 95 još uvek nije gotov, proveriće srce šampiona na najvećoj pozornici Piston kupa!

Film OSVETA NA ČEKANJU

KULTURNI CENTAR RUMA
MALA DVORANA
29. juna do 5. jula u 20.00 i 22.00 časova
Ulaznica 200 dinara






Osveta na čekanju

Španija, 2016, 92 min.
Triler
Produkcija: La Canica Films / Televisión Española (TVE)
Režija: Raúl Arevalo
Scenario: Raúl Arevalo, David Pulido
Uloge: Antonio de la Tore, Luis Kaljeho, Rut Dijaz, Manolo Solo, Alisija Rubio, Raul Himenes, Font Garsija 
Madrid, avgust 2007.  Posle pljačke jedne juvelirnice, Kuro je jedini uhapšeni član bande. Provodi osam godina u zatvoru i izlazi na slobodu sa željom da započne novi život sa devojkom Anom i njihovim sinom. Ali sve će se promeniti za vrlo kratko vreme…

Nagrade Goja: najbolji film, najbolji mladi reditelj, najbolja muška sporedna uloga, najbolji originalni scenario

среда, 28. јун 2017.

Koncert KANON MIZUNO

Četvrtak 29. jun 2017. 18.00 časova 
Parkić Brodić
Organizator: Srpsko-japansko Udruženje"Srce Srema" Ruma



Muzika iz vaših omiljenih Anima ove godine i u Rumi, u sklopu festivala Japanizam 2017.


Muzička gošća Japanizma 2017. je pevačica Kanon Mizuno. Zahvaljujući svom izuzetno visokom glasu i specifičnom scenskom stajlingu, Mizuno je poznata pod nadimkom "lutka koja peva".


Japanska pop-pevačica Kanon Mizuno već je nastupala u Srbiji, uz fantastične reakcije publike na njene performanse. Zahvaljujući svom izuzetno visokom glasu i specifičnom scenskom stajlingu, Mizuno je poznata pod nadimkom „lutka koja peva“. Repertoar joj je neizmerno širok – anime pop, opera i šansone, ili enka (japanski „narodnjaci“), a jedno vreme je sarađivala i sa čuvenom Takarazuka pozorišnom trupom. Nastupala je u čitavom svetu, od Kine do Velike Britanije, a publici Japanizma priredila je izbor svojih najboljih pop pesama, uz promociju novog albuma.


Film GROZAN JA 3

KULTURNI CENTAR RUMA
VELIKA DVORANA
Četvrtak, 29. јун u 16.00 i 18.00 časova
Petak, 30. jun u 18.00 časova
Ulaznica 250 dinara


GROZAN JA 3

Originalni naslov: DESPICABLE ME 3
Dužina trajanja filma: 96 min.
Država: USA/2017
Žanr: ANIMIRANI, KOMEDIJA
Glumci: STEVE CARELL, KRISTEN WIIG, TREY PARKER, MIRANDA COSGROVE
Režiser: PIERRE COFFIN & KYLE BALDA

Sadržaj

Od tima koji vam je doneo film „grozan ja“ i najveće animirane hitove 2013. i 2015. godine, „grozan ja 2“ i „malci“, stiže nastavak avantura grua, lusi, njihovih predivnih ćerki – margo, edit i agnes – kao i malaca. Stivu karelu i kristin vig se pridružuje trej parker, dobitnik nagrada emi, toni i gremi, ko-autor globalnog fenomena „south park“ i brodvejskog hita „knjiga mormona“. parker pozajmljuje glas zlikovcu baltazaru bratu, nekadašnjoj dečijoj tv zvezdi koji je odrastao, ali je i dalje opsednut likom kog je igrao 80-ih. Baltazar će dokazati da je najjači gruov protivnik do sad.

Film MUMIJA

KULTURNI CENTAR RUMA
VELIKA DVORANA
Četvrtak, 29. јун u 20.00 časova
Ulaznica 250 dinara

MUMIJA, 3D

Originalni naslov: The Mummy
Dužina trajanja filma: 111 min
Država/Godina: USA/2017
Žanr: horor
Glumci: Tom Cruise, Sofia Boutella, Annabelle Wallis, Jake Johnson
Režiser: Alex Kurtzman

SADRŽAJ
Naizgled bezbedno smeštena u grobu duboko ispod pustinje, drevna princeza (Sofija Butela) kojoj je sudbina nepravedno oduzeta, budi se u današnje vreme i sa sobom donoci zlo koje je raslo preko hiljadu godina i užase koji prkose ljudskom poimanju. Od očaravajućih pustinja Srednjeg Istoka, kroz skrivene lavirinte ispod današnjeg Londona, „Mumija“ donosi iznenađujući intenzitet i balans čuda i uzbuđenja u maštovitom novom filmu koji uvodi novi svet bogova i čudovišta.

Koncert: VEČE VEČNIH NOTA

РУМСКО КУЛТУРНО ЛЕТО 2017
организатор: ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА "АТАНАСИЈЕ СТОЈКОВИЋ " РУМА
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР "БРАНА ЦРНЧЕВИЋ" РУМА
ВЕЛИКИ ХОЛ
Среда, 28. јуна у 21.00 часова
ГОСТ: АЛЕКСАНДРА ПАДРОВ
Улаз слободан



VEČE VEČNIH NOTA

Градска библиотека "Атанасије Стојковић" Рума организује ВЕЧЕ ВЕЧНИХ НОТА, у склопу манифестација РУМСКО КУЛТУРНО ЛЕТО 2017. Kонцерт евергрин музике Алерксандре Сашке Падров одржаће се у великом холу Културног центра, са почетком у 21.00 часова.




Улаз слободан

Изложба HERE I STAND: Мартин Лутер, реформација и њене последице



У среду 28. јуна 2017. године Завичајни музеј Рума у сарадњи са Амбасадом Савезне Републике Немачке у Београду организује отварање изложбе "HERE I STAND: Мартин Лутер, реформација и њене последице", са почетком у 12 часова.

Ова изложба приказује епоху реформације у седам поглавља, ПОРЕКЛО Мартина Лутера, ЖИВОТНЕ ОКОЛНОСТИБУЂЕЊЕ реформације, УСПЕХ превода Библије на немачки језик, друштвену КРИЗУ, ПРОМЕНУ ГЛЕДИШТА и реформацију БУДУЋИМ НАРАШТАЈИМА.

Отварању изложбе ће присуствовати делегација немачке амбасаде, а улаз је слободан.


понедељак, 26. јун 2017.

ФИЛМ "ПРОПАСТ ИМПЕРИЈЕ- ВИЗАНТИЈСКА ЛЕКЦИЈА"

ВОРКИ ТИМ РУМА И СПЦО РУМА – ХРАМ СИЛАСКА СВЕТОГ ДУХА НА АПОСТОЛЕ

ПРИКАЗУЈУ 
ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ



ПРОПАСТ ИМПЕРИЈЕ- ВИЗАНТИЈСКА ЛЕКЦИЈА


РУСКИ ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ

ЗАХВАЉУЈУЋИ РУСКОМ ДОМУ ИЗ БЕОГРАДА

УТОРАК, 27. ЈУН, ВЕЛИКИ ХОЛ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА РУМА, 20.00ч
Откако је 31. јануара 2011. први пут приказан на програму руске државне телевизије, документарни филм ''Пропаст Империје-Византијска Лекција'' не престаје да узбуђује јавност. Ускомешали су се и многи духови ван њених граница. Не без разлога. „Пропаст империје – византијска лекција” у основи се бави успоном и падом хиљадугодишњег царства, али, истовремено, и на не много скривен начин, говори о свему што се дешава у данашњој Русији, о проблемима са којима се она суочава, али и онима који јој се свакодневно намећу од стране такозваног Запада. Није стога чудно што је судбина Византије готово преко ноћи прерасла оквире средњошколских уџбеника и постала незаобилазна тема разговора свугде – од научних института и телевизијских дебата, до подземне железнице и фризерских салона…

Према аутору филма, архимандриту Тихону Шевкунову, игуману Сретењског манастира (по некима личном исповеднику руског председника Владимира Путина), Византијско царство, које је трајало од почетка 4. до половине 15. века и, посебно, његова престоница Константинопољ пали су као жртва занемаривања сопствене хиљадугодишње традиције и неселективног прихватања агресивних спољних утицаја. Ово се односило на све сфере деловања државе – од политичког, правног и социјалног система, до стварања уског круга олигарха или разбијања армије. Уместо да настави путем који јој је донео статус најмоћније државе света тог времена, и ослони се на сопствене снаге, Византија се приклонила „погубним реформама” које су јој, на суптилне начине, наметане од стране католичке Европе.

Корени Руске цивилизације

Једно је сигурно: ко год је одгледао филм оца Тихона не може да пренебрегне јасну паралелу са Русијом постсовјетског доба. Ипак, према мишљењу аутора, „Пропаст империје” није антизападни филм. „Не би било поштено казати да је Запад прави виновник несреће и пада Византије. Запад је само следио своје интересе, што је потпуно легитимно. Историјски пораз Византије десио се онда када су сами Византинци изменили принципе на којима је опстајала империја. Ако се осврнемо у историју видећемо да се Запад развијао на сасвим посебан начин. Иако на далеко нижем цивилизацијском ступњу, освојио је 1204. Константинопољ и стекао огромна средства (финансијска и технолошка) за развој својих држава и народа. То што су стекли, чињеница је, употребили су изузетно паметно. Када су та блага исцрпена крајем 15. века кренуло се даље у освајања, на ред су дошли Америка, Индија, Кина… Резултат сједињења грабежи и генијалног научног и економског стварања је пред нама. Да ли је то добро или не, друго је питање”, објашњава отац Тихон, уз напомену да тај процес до данас није окончан.

„Није ствар у томе што су руски гледаоци први пут могли да виде толико бескомпромисну антизападну православну документаристику, него у чињеници што овај филм, приказан на водећем државном телевизијском каналу, представља идеолошки преокрет. Тачније, покушај да се на званичном нивоу трага за коренима руске цивилизације, не у средњовековној Европи, или монголским хордама, већ тамо одакле они заиста потичу – Византији и њеном православном окружењу”, написао је један критичар.

Од доласка на власт Владимира Путина Русија, полако али дефинитивно, оживљава свој, силом прилика пригушени, империјални статус. Огледа се то у много чему – у државним симболима, изградњи вертикале власти, стратешком спољнополитицком престројавању, спознавању сопствене кључне улоге у Европи, истицању посебности проистеклих из богате историје, повратку цркви…

Поруке из прошлости

Поруке средњовековне Византије данашњој Русији више су него отворене. И средњовековна царевина муку је мучила са олигарсима, у једном периоду чак се и смена владара одвијала у просеку на сваке четири године (колико данас траје председнички мандат). Често помињани „стабилизациони фонд”, настао у протеклим годинама на благодетима скупих енергената и предвиђен за улагања у социјалну сферу данашње Русије, такође има, на неки начин, своју претечу у Византији. У царевини су овакви фондови, на пример, коришћени за изградњу чувене цркве Свете Софије и присаједињење земаља одвојених од империје (у време цара Јустинијана), као и у време Василија Другог (976–1025) када су паре улагане у јачање државе и, пре свега, армије.

Отац Тихон признаје: „Аналогија са савременом Русијом намерно је наглашена. Узели смо управо те примере на којима смо могли да покажемо паралелу између онога што се дешавало у Византији и онога што се дешава данас у Русији.” „Реч је о избору пута. У ком правцу ћемо кренути, који вектор ћемо одабрати у светској кризи која нам све више прети”, закључује отац Тихон.

ОРГАНИЗАЦИЈА:
Ворки тим Рума у сарадњи са СПЦО – Рума, Храм Силаска Светог Духа на апостоле

ТЕХНИЧКА ПОДРШКА: 
Културни Центар Рума

 УЛАЗ СЛОБОДАН

недеља, 25. јун 2017.

Предавање „СМИСАО ВИДОВДАНА – Историја у садашњости“

Недеља 25. јун у 19 часова
Културни центар Рума
конференцијска сала
гост протојереј Јован Милановић





СПЦ Епархија сремска, Храм Силаска Светог Духа на апостоле у Руми организује предавање протојереја Јована Милановића, професора СБШ „Свети Арсеније Сремац“ из Сремских Карловаца, које ће се одржати у недељу, 25. јуна, у конференцијској сали Културног центра Рума, с почетком у 19 часова.



Тема предавања је „СМИСАО ВИДОВДАНА – Историја у садашњости“.




петак, 23. јун 2017.

Концерт дечијих група АНИП "Бранко Радичевић" Рума




У суботу 24. јуна у Великој дворани Културног центра у Руми одржаће се Концерт дечијих група АНИП "Бранко Радичевић" Рума.
Ово је традиционални завршни концерт јер од маја 2004. сваке године се одржавају дечији концерти. Шест дечијих група ће наступити на сцени то вече, а међу њима је и припремни састав који је ове године на 56. Музичком фестивалу деце Војводине у Бачкој Тополи освоји Златну плакету. 

Дођите и уживајте у игри и песми коју су за Вас припремили чланови АНИП „Бранко Радичевић“ из Руме.
Карте се могу купити на билетарници Културног центра Рума по цени од 300 динара.

четвртак, 22. јун 2017.

Izložba DAMIN GAMBIT

Izložba objekata od žice - Ljiljana Vojvodić
GALERIJA KULTURNOG CENTRA "BRANA CRNČEVIĆ" RUMA
VELIKI HOL
Petak, 23. juna u 20.00 časova
Ulaz slobodan


BIOGRAFIJA
Ljiljana Vojvodić je rođena 1954. godine u Zrenjaninu. Završila je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, odsek vajarstva. Radila je kao profesor likovne kulture u Rumi gde i sada živi. Izlagala je više od pedeset puta na zajedničkim izložbama, učestvovala je u radu dvadesetak kolonija i izlagala je četrnaest puta samostalno. Dobitnik je više nagrada i priznanja.

SAMOSTALNE IZLOŽBE
1993. Ruma, Zavičajni muzej - instalacija “Ptice” (skulpture)
2001. Zlatibor, galerija Instituta Čigota - ”Ptice - poziv na let” (slike)
2002. Irig, Prva srpska čitaonica - ”Ptice“ (terakote)
2003. Novi Sad, galerija SULUV - a, Mreže i objekti
2003. Ruma, Galerija Kulturnog centra - Zamke i mreže (objekti od žice) 
2004. Pančevo, Galerija Madam - Zamke i mreže (objekti od žice) 
2005. Zemun, Gerontološki centar Bežanijska kosa - “Ptice” (slike)
2006. Užice, Gradska galerija - objekti
2007. Sremska Mitrovica, galerija Lazar Vozarević - Mreže, zamke i objekti
2008. Ruma, Galerija Kulturnog centra - “Glava u kavezu” (objekti)
2009. Više gradova, performans - “Ekološka bajka”, u saradnji sa Grad. pozorištem, Ruma
2012. Šabac, Kulturni centar - “Kavez za telo  ili carevo novo odelo” (objekti od žice)
2016. Stara Pazova, Centar za kulturu - skulpture od žice
2016. Ruma, Zavičajni muzej - “Otmena praznina” (skulpture od žice)

Nagrade:

2002. Ruma, Kulturni centar - prva nagrada Likovnog salona
2003. Šabac, Narodni muzej - treća nagrada 47. oktobarskog salona
2004. Ruma, Zavičajni muzej - plaketa Borkovačke kolonije Milivoje Nikolajević
2005. Paris, Louvre - PRIH SPECIAL, Salon de la Nationale des beaux - Arts
2006. Sremska Mitrovica, prva nagrada Sremskomitrovačkog salona


Film ČOVEK SA HILJADU LICA

KULTURNI CENTAR RUMA
MALA DVORANA
22 -28. juna u 20.00 i 22.00 časova
Ulaznica 200 dinara



ČOVEK SA HILJADU LICA

EL HOMBRE DE LAS MIL CARAS / SMOKE & MIRRORS
Država:Španija, 2016
Žanr: biografija, triler
Trajanje:123’
Režija:Alberto Rodríguez
Scenario:Alberto Rodríguez, Rafael Cobos
Uloge:José Coronado, Eduard FernándezFestivali:San Sebastijan, Brajton
Fotografija:Alex Catalán
Montaža:José M. G. Moyano
Muzika:Julio de la Rosa

Ovo je priča o čoveku koji je zavarao čitavu državu. Priča o prevarama i uljezima, bazirana na istinitim događajima i na jednom od najintrigantnijih likova poslednjih decenija: špijunu Fransisku Paezi.


Alberto Rodrigez rođen je 1971. godine u Španiji. Studirao je na Katedri za sliku i zvuk na Univerzitetu u Sevilji i radio kao televizijski producent. Prvi veliki uspeh zabeležio je na Filmskom festivalu u San Sebastijanu svojim kratkim filmom Bancos. Ubrzo je počeo da režira dugometražne filmove koji su mu doneli više nominacija za Nagradu Goja, a za film Najmanje ostrvo iz 2014. dobio je čak dve - za najbolju režiju i najbolji scenario.



уторак, 20. јун 2017.

Изложба слика "СРПСКИ ЈУНАЦИ КОСОВСКЕ БИТКЕ, ВЛАДАРИ ВЕЧНОСТИ"

Чeтвртак 22. јун у 19 часова
Завичајни музеј Рума
сала легата Миливоја Николајевић
гост аутор Љубинка Шиба Фимић





Завичајни музеј Рума у четвртак, 22. јуна у 19 часова у сали легата Миливоја Николајевића, отвара изложбу слика "СРПСКИ ЈУНАЦИ КОСОВСКЕ БИТКЕ, ВЛАДАРИ ВЕЧНОСТИ", у сусрет прослављању Видовдана, једног од најзначајнијих празника из српске историје и предања. 

Аутор изложбе је Љубинка Шиба Фимић, даровита српска уметница. Овом изложбом, насловљеном Кнезу Лазару и косовским витезовима, Љубинка Шиба Фимић испуњава исконски завет властите душе да својим сликарским умећем ожитвотвори најзначајнији датум српског народа. Шиба на својим платнима приказује најважније моменте никад заборављеног Косовског боја.


У музичком делу учествује Јефимија (Славица Средојевић) етно певачица из Сремске Митровице.

Улаз слободан


Љубинка Шиба Фимић
Рођена сам 7. маја 1944. у Новом Селу, код Врњачке Бање. Да сам бирала место рођења, можда то и не би било баш на овим просторима. Но ето, ту сам, и моја потреба да се представим својим сликама на свој начин. Сликарство је посебна магија чудотворног споја, духа светлости и боја. Човек је најопаснија и најлепша енигма природе.

Било би лепше и боље да опстаје у већем обиму у овој другој форми. Ако Желиш да ти живот буде лепши, и мање досадан, читај, пиши, сликај, истражуј, бави се богатим мислима, лепим речима и радом. Једино тако смањићеш обим зла на пространству земље.

Прва Изложба 1987. а до 2013. преко 40 самосталних изложби у Југославији, Србији, Пољској, Русији, Немачкој и на Кипру.

субота, 17. јун 2017.

Концерт 15. Међународни сусрети друштава Матија Губец

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР РУМА
ВЕЛИКА ДВОРАНА
Субота 17. јун у 20 часова
Бесплатан улаз



Хрватско културно просветно друштво “Матија Губец” из Руме домаћин је овогодишњих 15. Међународних сусрета друштава која носе име Матија Губец.

Румљани ће угостити удружења из Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине.

15. Међународни сусрет друштава Матија Губец се одржава у суботу, 17. јуна, у дворани Културног центра са почетком од 20 часова.

Улаз је слободан, a Општина Рума је један од покровитеља 15. Међународних сусрета.

петак, 16. јун 2017.

Књижевно вече НОЋ КЊИГЕ

Петак 16. јун у 20.00 часова
Градска библиотека "Атанасије Стојковић" Рума
Читаоница
улаз слободан




Учествују Драган Јанковић и Радивој Прокопијевић-Прока

четвртак, 15. јун 2017.

Film PARIZ MOŽE DA SAČEKA

KULTURNI CENTAR RUMA
MALA DVORANA
15 -21. juna u 20.00 i 22.00 časova
Ulaznica 200 dinara



PARIZ MOŽE DA SAČEKA

Originalni naslov: Bonjour Anne

Dužina trajanja filma: 92 min
Država/Godina: USA/2016
Žanr: komedija, romantični/ljubavni
Glumci: Diane Lane, Alec Baldwin, Arnaud Viard
Režiser: Eleanor Coppola

SADRŽAJ
Ana, naizgled srećno udata žena, kreće na put do Pariza sa poslovnim partnerom svog muža. Ono što je trebalo biti sedmosatni put, pretvara se u pravu dvodnevnu avanturu koja će joj promeniti život. Dobra hrana, vino, francuski humor, znamenitosti i romantika udahnuli su joj novu strast za životom. Alek Boldvin, Dajana Lejn i francuski glumac Arno Vijar u romantičnoj komediji Pariz može da sačeka.


уторак, 13. јун 2017.

Koncert Godišnji koncert učenika Muzičke škole

KULTURNI CENTAR RUMA
VELIKI HOL
Sreda, 14. jun u 18.00 časova
Besplatan ulaz


Основна музичка школа "Теодор-Тоша Андрејевић" у Руми организује у среду, 14. јуна, годишњи концерт ученика. Концерт ће бити одржан у великом холу Културног центра Рума са почетком у 18.00 часова. 
Улаз је слободан.

понедељак, 12. јун 2017.

Predstava MOJA TI

KULTURNI CENTAR RUMA
VELIKA DVORANA 

Utorak, 13.jun u 20.00 časova
Cena ulaznice: 700 dinara 

Atelje 212 Beograd
Olga Dimitrijević
MOJA TI
- pretpremijera -

Režija: Aleksandra Milavić Dejvis
Igraju: Svetlana Ceca Bojković, Tanja Bošković, Gorica Popović, Sofija Juričan i Ivan Mihailović


"Olga Dimitrijević je ovim tekstom pobedila na konkursu Sterijinog pozorja za najbolji originalni domaći dramski tekst"

петак, 09. јун 2017.

Film 11.TURNEJA FESTIVALA SLOBODNA ZONA 2017. JUN

VORKI TIM I KULTURNI CENTAR RUMA
PREDSTAVLjAJU
11. TURNEJU FESTIVALA SLOBODNA ZONA 2017.
SUBOTA 10. jun – PONEDELJAK 12. maj  i ČETVRTAK 15. jun u 20 časova – 
veliki hol KC Ruma

Pod suncem (dok) r. Vitalij Manskij / Češka, Rusija, Nemačka, 2015, 106’
Dok otvaram oči (igr) r. Lejla Buzid / Francuska, Tunis, Belgija, UAE, 2015, 103’  
Ljubavnici i despot (dok) r.Rob Kanan / Ros Adam, Velika Britanija, 2016, 98’
Efekat vode (igr) r. Solveg Anspak, Francuska, Island, 2016, 82’
 Ulaz slobodan


четвртак, 08. јун 2017.

Film KAKO SE REŠITI ZETA

KULTURNI CENTAR RUMA
MALA DVORANA
8 -14. juna u 20.00 i 22.00 časova
Ulaznica 200 dinara
 
 
KAKO SE REŠITI ZETA

Originalni naslov: Es por tu bien
Dužina trajanja filma: 93 min
Država/Godina: ESP/2017
Žanr: komedija
Glumci: Javier Cámara, José Coronado, Roberto Álamo
Režiser: Carlos Therón
Distributer: DEXIN FILM

Najveći košmar za svakog oca koji ima ćerku počinje onda kad njegova mezimica odraste i dođe dan da ga upozna sa svojim dečkom. Obično je to neizbežno odvratan tip koji želi samo jednu stvar od njegove predivne devojčice. I upravo taj dan osvanuo je za Artura, Polija i Ćusa. Njihove slatke ćerkice odlučile su da bace svoju budućnost u smeće, tako što su se spetljale sa trojicom gnusnih momaka. Stoga, njihovim očevima ne preostaje ništa drugo nego da ujedine snage kako bi se rešili njihovih momaka. To znači samo jedno – rat, u kojem se ne biraju sredstva da bi potencijalni zet nestao sa lica Zemlje.

Predstava "PETAR PAN"

BALETSKI STUDIO ZVONČICA
Baletska predstava "PETAR  PAN"
KULTURNI CENTAR RUMA
VELIKA DVORANA 

Petak, 9. jun u 19.00 časova
Cena ulaznice: 300 dinara 






U Kulturnom Centru Ruma posetioci će imati priliku da pogledaju baletsku predstavu “Petar Pan“ koja se prikazuje u petak, 9. juna. Predstavu će izvesti baletski studio “Zvončica“ sa gostima prvacima baleta Narodnog pozorišta Beograd. Igra se u velikoj dvorani KC-a sa početkom od 19h.




среда, 07. јун 2017.

Хуманитарни концерт МИЛИЈАНЕ НИКОЛИЋ

 KULTURNI CENTAR RUMA
VELIKA DVORANA 

Četvrtak, 8. jun u 20.00 časova
Организатори: Ротари клубови Сремска Митровица, Рума, Стара Пазова и Шабац
Cena ulaznice: 1000 dinara




У Културном центру у Руми у четвртак, 8. јуна са почетком у 20 часова одржаће се хуманитарни концерт оперског мецосопрана, Митровчанке Милијане Николић.

Поред Милијане Николић, прослављене оперске певачице пореклом из Сремске Митровице која сада живи у Аустралији, на концерту ће, као специјални гост, учествовати Снежана Савичић – Секулић, примадона београдске Опере, у пратњи пијанисткиње Невене Живковић.

Концерт у Руми, а не у Сремској Митровици биће одржан због тога што у Митровици нема довољно великог, а погодног простора за ту намену.

Милијана Николић је поручила да јој је задовољство што ће својим концертом помоћи митровачком позоришту.